ПОЕЗИЈА или ПРОЗА

Serbian Café : Diskusije : Knjizevnost

Nisam trebao da se vracam sa plaze...
volstrit - Jan 5, 1999 12:38 (195.152.231.131)

... ali kad vec jesam (avaj, surova sudbino!), evo da vam se ponovo javim tek da znate da sam jos uvek ziv.

Zarko me je postideo sto kaze da sam mu pomogao da digne kvalitet diskusije, ali me je onda malo zamislio jer stavlja i
pravoslavnog kelta u istu vrecu sa mnom, a nisam siguran da mi to sasvim odgovara. Koliko me secanje sluzi, pravoslavni
kelt niti je pravoslavan niti kelt, a pamet mu je dosta ogranicena. No, moguce da sam zaboravio ili lose prosudio...

Vidim da se moje omiljene grbm i Jelena-Eva malo javljaju, a kad bi samo znale koliko ja njih volim da cujem, cesce bi
pisale. Pjesnik Leleka, moj omiljeni moderator i tiranin, izgubivsi moc aktivne cenzure, izgleda pokusava da poplavi ovu
diskusiju gomilom bezvrednih stvari, i ja se prosto divim energiji tog coveka koga ne mrzi da tovari toliko bezgranicno
dosadnih stvari kao lopatom sljunak.

Dakle ja se pitam kada ce se ljudi sa ove diskusije okaniti nenarativne poezije? Jel' vam nisam lepo objasnio pre sest
meseci kako je to ruzno i za mentalno zdravlje pogubno? Stavise, drzim da je nenarativna poezija politicko sredstvo
pokoravanja ljudi, jer zaglupljuje u istoj meri, ako ne i vise, nego televizija, npr.

A sada da vas sve nesto pitam, narocito osobe zenskog pola. Da li vam se neko ikada udvarao knjigama? Ja bas sada
pravim jedan mali eksperiment sa jednom devojkom, i pitam se koje knjige su vas najvise uzbudile, itd.

Pozdrav



Glede... - Jan 5, 1999 14:49 (157.150.192.10)

Muvanje "zenskih sa knjigama"??!! Odlicna ideja - cepni joj par puta Sekspira, ima da se nalozi odmah... ili mozda onako
arogantno odrecituj nesto na uvce.. haha, nista gluplje nisam cuo. Posle joj predlozi da odete u biblioteku da "se zezate". A
sta ces ti na plazi kad ne umes da plivas, keve ti??



Vi za vi... - Jan 5, 1999 15:02 (206.172.142.18)

Posle Glede... uvek dodje Vi za vi...

Posalji joj "Crven ban"...prava narativna poezija.



vesna - Jan 5, 1999 17:57 (209.146.186.98)

Ja mislim da ce "Mahabharata i Ramajana" najseksepilnije uticati na doticnu.Samo, mora da se recituje od pocetka do kraja!



Borisa - Jan 5, 1999 19:33 (209.103.36.5)

1. Ne eksperimentisi,vrlo lako mozes postati zrtva sopstvenog eksperimenta
2.Knjige-niposto,bolje ti je povedi je na plazu
3.Srecno



Zarko - Jan 5, 1999 23:05 (209.77.157.253)

Na kakve plaze po UK ti ides u ovo vreme godine?

Ne znam ni sam zasto sam stavio OC, ma morao sam nekog staviti, a on je jedan od retkih koji nije pisao pesmice i nije se
zahvaljivao na njima. A sto se tice IQ, ne bih se istrcavao, jer u IQ ulaze i mnoge ne-verbalne sposobnosti.

A preporuka za zene: diskusije o stripovima o Srebrnom Letacu ili o Korto Maltezeu.

Sto se tice nenarativne poezije, ja mislim da ti neke stvari bas ne mozes da osetis, da nisi sposoban za stvaranje nekih slika, pa
da ne mozes ni da shvatis kako neko drugi tako nesto moze da voli. Sebicno je jer stvari gledas iz svoje perspektive.
Neiskustveno.

No, posto si ponovo ovde, a posto mi nisi odgovorio na poslednji post o Vizantiji, evo ti za podsecanje, pa odgovori:

Datum: u proslosti.

Vol Strit,

Posto si pokrenuo izvestan broj tema povodom Vizantije - sa nekima se slazem - odgovoricu ti na neke sa kojima se ne
slazem. Nadam se da se slazes da bi najbolje bilo da zavrsimo sa ovom temom pa cemo nastaviti sa drugima. Cilj mi je da se
slozimo u tome sta je istinito u vezi uticaja Vizantije na Srbiju.

I sam znas da je sinonim za pravoslavlje - vizantijsko hriscanstvo. A tu se ne misli samo na simbol, vec na uticaj hiljadugodisnje

drzave i kulture na izgled pravoslavlja - kakav je danas. Pravoslavlje je, u stvari, helenski obojeno shvatanje hriscanstva.
Sama liturgija (centar pravoslavlja) je DRAMA Hristove poslednje vecere koju su napisali Vizantijci.

Ja nisam govorio da je Vizantija ideal, vec da je najveci domet civilizacije, i da je kao i svaka ljudska tvorevina, bila gresna -
mada mnogo manje gresnija od svoje pretece - rimskog carstva. Kalistos Ware je to dobro objasnio. Jeste - postojalo je
dvolicnosti, svireposti i nasilja u Vizantinaca, ali to je samo delic istine, jer iza takvih promasaja Vizantije moze se proniknuti
veliki IDEAL sa kojim su Vizantinci bili inspirisani - da osnuju na zemlji ozivljenu sliku Bozjeg carstva u nebesima. I zbog
toga
ja uzvisujem Vizantiju (iako nije potpuno uspela u svojem cilju), jer mislim da je to plemenit ideal koji ne postoji niti u jednoj
drzavi sveta danas (a pogotovo ne u Milosevicevoj Srbiji), a cisto sumnjam da je i postojao ranije uzimajuci u obzir istoriju
rimokatolickih drzava (uz postojecu inkviziciju, misionarstvo u krvi, indulgenciju, i drugo). Da li da Rusiju izuzmem u ovoj
generalizaciji? Tesko - jer je isuvise bila anarhicna, divlja i neobrazovana, za razliku od Vizantije.

Prica o konverziji Rusa verovatno nije tacna, vec je vise legenda, a posto svaka legenda govori o izvesnoj istini spomenuo
sam
je samo da napomenem glas koji je bio enorman uticaj neizrecivog u lepoti i slavi vizantijskog rituala i umetnosti. Rusi su bili
pokrsteni ne zbog svoje slobodne volje - vec mnogo vise jer su Vizantinci zeleli da ih pokrste. Vladimiru je data Ana, zena
cara
Vasilija II, za zenu - i tako se on pokrstio, a zatim i njegov narod. Misionarstvo plus trgovina.

"Vizantija nije ideal od koga sve ide na losije, vec jedna od preteca onoga sta je Srbija danas" - ja mozda nisam razumeo sta ti
mislis sa ovim recima. Ja licno mislim da je ovakva Srbija duhovno najgora Srbija koja je ikada postojala - ma kakav
Aleksandar Obrenovic i njegova vremena! Neki nasi teolozi su mi rekli da bi bili srecni da je danas barem 0.01 posto Srba
istinski pravoslavno. Te, nemojmo idealizovati proslost, ali ni sadasnjost, jer jedino "istina ce nas osloboditi."

Ne slazem se da je cilj reformacije povratak na pravoslavno. Mada pre nego sto objasnim zasto to mislim voleo bih da mi ti
objasnis zasto si izrekao suprotno.

Kada sam govorio da je Carigrad bio milionski grad, tu sam mislio na pojam gradjanina (kojeg je Vizantija imala) i ostalih. I
mislio sam na kulturnu snagu gradjanina nad ne-gradjaninom u onom vremenu. Mislim da nije slabasan argument - jer u ona
vremena Carigrad je bio najjaca kulturna sila prema kojoj su gravitirali najuceniji ljudi onog vremena u tim delovima sveta. A
vec sam rekao da se ostali narodi nisu mogli ponositi svojom obrazovanoscu. Prefinjeni Vizantinci su se zapanjivali nad
neukoscu zapadnih svestenika. A u nekim (svim?) uzrocima (mozda najvaznijim - npr. Filioque) rascepa crkve na istocnu i
zapadnu - mozemo videti upravo razliku u obrazovanju, i s tim u vezi - shvatanju religijskih i kulturnih (a i politickih) pitanja.

Po nasem Rusu - Ostrogorskom gradjanin Vizantije je "ostao do kraja svesno najcivilizovaniji proizvod ljudske rase, svesno
Rimljanin, svesno pravoslavac i bastinik grcke prefinjenosti."

Znaci - ja se ne fiksiram na jedan period istorije - mislim da su temelji nase civilizacije Atina, Jerusalim i Rim (koji su mocno
objedinjeni u Vizantiji), i mislim da je Vizantija - neizostavan stepen u razvoju civilizacije - u koga moramo upirati oci, jer je
zanemaren, a enormno vredan. A postmoderna koja se, uprkos svemu, polako sve vise odomacuje, nam govori da bi sve te
izvore trebalo da zaboravimo, sto je mislim veoma pogresno, ali mnogim zapadnim vladama - korisno - jer neobrazovani ljudi
su lake mete za manipulisanje. A to su uzroci moje pobune protiv postmoderne.

"Ali nekoliko stvari govori da su Nemanjici to sto jesu mimo Vizantije (ne pravoslavlja vec kulture i drzave), a ne zahvaljujuci

njoj". Sa ovim se ne mogu sloziti iz vise razloga. Znas li ti sta je bio krajnji cilj naseg slavnog (mada ne mnogo visprenog)
Dusana Silnog - da bude vizantijski car, a ne srpski - da bude najbolji u vizantijskoj drzavi i kulturi - da bude deo toga - glavni

deo toga? On, a ni ostali Nemanjici, nisu nudili nikakav poseban srpski kulturni program. Te, mislim da postoje tu dva nivoa -
politicki: krvljenje sa tada sve slabijom i iscrpljenijom Vizantijom radi vlasti (cak i ovaj nivo nije mnogo na strani samosvojnosti
Srba - jer su oni zeleli da budu VIZANTIJSKI CAREVI), i kulturni: nikakav kulturni program Srba i ostajanje u vizantijskoj
kulturi - a to je taj enorman uticaj Vizantije na srpsku kulturu o kojem ja pricam.

"Prvo, bilo je drugih hriscanskih princeva i vojvoda medju nama i pre Nemanje: zasto oni nisu nista uradili?" - mislim da je to
pre stvar politicke prirode, izuzetne licne vladarske sposobnosti Stefana Nemanje, i povoljne istorijske situacije. Objasni mi -
zasto mislis da ovo ima veze sa nekom posebnoscu srpske kulture. Mislim da i ovde postoje gore navedena dva nivoa -
politicki i kulturni. Ja sam govorio mahom o kulturnom, iako ni politicki nije bas u kontradikciji sa mojim stavom.

Sto se tice arhitekture - kao i svaka srednjevekovna - i srpska je bila mesavina veoma raznovrsnih uticaja (i romanskih i
vizantijskih), ali uglavnom su to arhitekte koje su dolazile iz drugih drzava - ili su nase arhitekte bile obucavane u drugim
drzavama - te i nasa najoriginalnija skola - moravska - nema neki poseban srpski stil - ili cak neku posebnu - prepoznatljivu -
mesavina stilova. Mozda je jedino, u neku ruku, Gracanica izuzetak - te je i imala neki uticaj na potonju rusku arhitekturu.

Da zakljucim moje misli: Vizantija ima ogroman uticaj na Srbiju, a samosvojnost srpske kulture nemanjickog perioda - gotovo
da ne postoji, jer nije ni bilo nikakvog jasnog i odredjenog srpskog kulturnog programa, niti posebno izvajanog kulturnog
ideniteta.

Znas, ja bih iskreno voleo da smo mi imali nesto posebno, nesto ogromno originalno, i necim zaduzili svet, ali nazalost - nismo,
i
mozemo se zahvaliti - uglavnom Vizantiji - za gotovo sve sto smo dobili u srednjevekovnim vremenima - na prvom mestu -
pravoslavlju - koje nas je sacuvalo kroz vekove turske vladavine. Ne bih idealizovao Srbe, jer mislim da smo nezreo narod -
i
da smo za najveci broj nasih problema sami krivi - od Kosova (ima Nikolaj Velimirovic veoma mudre reci o tome) - pa sve
naovamo. Tek - kada pogledamo u sebe i shvatimo svoje greske, pozelimo da radimo na njima i skupimo volje za to - onda
cemo imati neke sanse.



Pozdrav


vol strit - Jan 6, 1999 08:37 (195.152.231.138)

1. Hvala vam svima na lepim savetima. Nisam imao dovoljno vremena da objasnim o kakvom se eksperimentu radi. Mene
naime interesuje da li se moze prouzrokovati fizioloska reakcija kod ljudi sa knjizevnoscu. Naravno, devojka u pitanju je
intelektualno i narocito emotivno superiorna, i, kako da se najelegantnije izrazim, vec moja. Testirao sam muziku, arhitekturu
(pejzaz) i film, i dobio neverovatan fidbek. No, ipak se tu radi o 3 najtotalitarnije umetnosti, gde je sve emocija, i kroz te stvari
je dosta lako manipulisati ljude. Citanje naglas stvari isto tako je pre svega MUZIKA a manje prava KNJIZEVNOST, te i tim
putem sam uspeo da dobijem dosta dobar rezultat citajuci joj najdosadnija stiva (Levi-Stros, npr.). Takodje, ne interesuje me
erotska knjizevnost, jer je to ipak malo isuvise lako. Interesuje me sledece: da li putem knjizevnosti mozemo delovati na
ljudske emocije i manipulisati istim, mimo razuma, tj. uz prisustvo razuma-logosa?

Zato me interesuju ozbiljni odgovori, i, ne sikirajte se za mene: nema opasnosti da se eksperiment okrene protiv mene.

2. Zarko, tebi pisem u posebnom postu, da razdvojimo sto ne pripada zajedno.



Orthodox Celt - Jan 6, 1999 09:23 (157.150.192.10)

V.s./Hanskatorp
drago mi je sto si me pomenuo jer nema boljeg komplimenta s obzirom da si oboleo od NPD-a, a nazalost, leka jos nema.
(Izvinjavam se Zarku zbog pozajmice). Naravno, uvek je dobro sto se vracas, jer je stvarno zanimljivije sa tobom.
Sve u svemu zelim ti srecno uzivanje u sebi i srecno bezanje od Zarka, sto je uobicajeno za tebe kad te znanjem sateraju u
cosak.
I jedna pouka za buduce citanje - nije vazno koliko knjiga procitas nego sta si iz toga izvukao, sto ce reci - fali ti kvalitetno
varenje i dublja analiza. Overall, trudis se povremeno...


Mika - Jan 6, 1999 17:38 (194.247.199.142)

Diskusije na ovom forumu su, nazalost, prava retkost. Pesma, pohvala i - hvala... - kako je to vec neko primetio...
Pa i kada ih ima, najcesce podsecaju na repetitorijum iz knjizevnosti na temu: sta sada citam/ sta uvek citam uz olako (ponekad
i grubo) elimisanje drugih cim nisu istomisljenici. Mozda ih nismo razumeli, mozda nije njihova tema, mozda ni nemaju svoje
teme... ali ih treba cuti, pa ili razgovarati ili ih ne primecivati...

Pitanja koja postavljas o percepciji knjizevnog dela nisu jednostavna. Mislim da samo ‘nizi’ knjizevni zanrovi mogu da sluze
za manipulaciju - ili za promociju necije istine ili ‘istine’: pamflet, manifest, programska poezija i romani sa naglasenom tezom -
jer su jednoznacni ili pateticno-emotivni, na nivou sirokih masa.

Prava knjizevnost je uvek viseslojna/viseznacna i od citaoca zavisi koliko ce njenih slojeva/znacenja moci/hteti da prihvati.
To je odnos gde superiorno treba poznavati delo i citaoca pa predvideti reakcije toliko da posluze za manipulaciju (odnos
profesor-ucenik, na primer).

A za ozbiljnu curu - dobre, prave knjige koje imaju jos i nesto ‘plus’ u sebi, ako ih vec nije procitala:
Svetlana Velmar Jankovic: Lagum
Milorad Pavic: price, Hazarski recnik
Radosav Petkovic: Sudbina i komentari
Slobodan Selenic: Ubistvo sa predoumisljajem
Dzulijan Barns: Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja...

I najvaznije - kupi odmah dva primerka jer moras biti brzi od nje i u citanju...



vol strit - Jan 8, 1999 13:08 (195.152.231.138)

Pozdrav Miki i hvala na savetu. Knjige su vrlo dobre, sve sem poslednje sam ih vec citao, nazalost moj laboratorijski "kunic"
ne govori srpski, te cu da pokusam sa ovom zadnjom.

Voleo bih da mi odgovori neka devojka, jer ipak se radi o zenskoj psihologiji.

OC, ne znam zasto si tako kompetitivan na ovoj diskusiji: knjizevnost nije skakanje u dalj ili boks, a ja ne bih zeleo da ostavim
utisak na tebe da se ja sa bilo kim u icemu nadmecem. Mozda ti ipak ne razumes sta je dijalektika i koja joj je prava svrha, ha?


sa etiketama, iskljucivoscu i cinizmom umesto argumenata...  A takvo ponasanje odbija eventualne ucesnike diskusije, pa nje nema ni kada bi, u odnosu na temu, i moglo da je bude...
Zanimljivo je da se na forumu knjizevnosti poneki ponasaju vrlo slicno aktuelnim politicarima u Srbiji - izgleda da snaga japaja-izma (citaj: straha, nesigurnosti, nedoucenosti) daleko prevazilazi ne samo drzavne i nacionalne granice, vec i kontinente i vremenske zone...
Niko od nas (na srecu) nije izmislio/stvorio knjizevnost,  Srbiju, svet... pa da ostali, koji su gricnuli plod sa nekog drugog drveta znanja, ne smeju da kazu svoje misljenje i iznesu argumente, ako ih imaju... Najzad, to je upravo ogromna prednost ‘Velike Mreze’ nad svim drugim medijima, a Serbian cafe nam to omogucuje...


Knjiga za devojku? Kakvu, sa kojim namerama - nije ni svaka knjiga za svakog...
Evo, iz oblasti tkz. lepe knjizevnosti, knjiga koje svakako imaju knjizevnu vrednost a  za ozbiljne cure jos i nesto plus:
Slobodan Selenic: Ubistvo sa predoumisljajem - teme:Srbija i Beograd, danasnji i nekadasnji, nedavni ratovi i posledice, prijateljstvo, ljubav, zabranjenja ljubav...
Bojan Bosiljcic: Djavolji kolosek - odrastanje u Beogradu i ljubav(sa sex scenama) Beogradjanina i Zagrebcanke, pre i tokom raspada Jugoslavije - sa blagom notom sladunjavosti,
Ducic - eseji: Blago cara Radovana, Jutra sa Leutara, takodje i pesme... - vecne teme zivota i Srbije...
Gordana Kuic: Smiraj dana na Balkanu - ljubav zrele zene i ozenjenog   muskarca u Beogradu, a pomalo i u Zagrebu, Americi...
Mario Vargas Ljosa: Pohvala pomajci... - ljubav/sex, ljubav macehe i posinka... -
Laura Eskivel: Kao voda za cokoladu... - sarmantni roman/bajka sa receptima(!) i odom opstoj i vrlo konkretnoj ljubavi...


Serbian Café : Diskusije : Knjizevnost

O Vizantiji i plazama Zarku
vol strit - Jan 6, 1999 09:14 (195.152.231.138)

Odgovarajuci na tvoj imejl, moram da razclanim nekoliko stvari, i pre nego sto krenem u srz,
zaustavim se na nekoliko primedaba u vezi forme i psihologije.

1. Odakle ti ideja da sam u UK? Na plazi sam bio na jednom sasvim drugom kontinentu od ovog
gde zivim i sto kazu hranim se hlebom. A planiram sledecu Novu Godinu da docekam u tvom
komsiluku gde cujem da ima dobrog podvodnog ronjenja.

2. Nenarativna poezija... Ah... Bas sam nepopravljivi optimista i moja vera u ljude je zaista
bezgranicna, otprilike kao i tvoja, jer se sve nadam da ljudi shvatatju kad im se kaze istina. Nista,
tvoja reakcija mi je nauk: i najbolji NE ZELE da cuju. Ta prica o nenarativnoj poeziji mi je
napravila toliko neprijatelja na ovoj mrezi, da je to otprilike najbolji dokaz da sam u pravu. A ja
taman planirao da pricam malo i o muzici i arhitekturi... Tu ziv ostao ne bih.

Ali evo jos jednog pokusaja, podrzanog ogromnim i neizmernim rezervama dobre volje - koje me
pravo da ti kazem dosta cude kod samog sebe, i svedoce o odredjenoj naklonosti koju sam razvio
prema tebi - da obrazlozim svoj stav za koji drzim da je istinit.

Moze biti da ima stvari koje ja ne osecam. Recimo ne volim mnogo da pijem sampanjac iako ljudi
kazu da su mehurici sampanjca dosta prijatni. Kad je tako sa sampanjcem, zasto ne bi bilo sa
poezijom? Moze biti, ne kazem... Ali isto tako moze biti da zahvaljujuci mom hladnom pogledu i
analizi, tvz. astigmatizmu, uspevam da vidim nesto sto drugi, "topliji" i "osecajniji" ne vide.

Nenarativna poezija gubi logos, i ukoliko hoce da bude citana ide direktno na emocije. A ne moze
se ici dublje u emocije nego preko logosa, to je jedna sinergija koja mora da postoji. Dakle sta se
onda desava sa nenarativnom poezijom? Posto je lisena sposobnosti doticanja i razvijanja
superiornih osecanja, ona MORA, po definiciji , da se baci na inferiorna osecanja, i izgubivsi
sintaksu da se fokusira na rec. A rec, sama, nema naboj, ukoliko se jezik ne instrumentalizuje i
ukoliko se ljudi ne pretvore u Pavlovljeve pse. I to je otprilike definicija danasnje bolesti, koju ti
zbog nekog razloga volis da nazivas post-moderna, u kojoj reci imaju naboj (nasilje, tolerancija,
novac, demokratija, seks, itd.) i u kojoj je logos maltene izgubljen, a sa njim i sintaksa stavljena u
drugi plan. Izgubivsi logos, danasnji covek ne gubi samo sposobnost da koristi svoj jezik pravilno,
vec gubi i superiorne i tanane emocije koje su generacije pre njega kroz taj jezik razvijale i
razvile. Zato se danas knjige svela na dva slova: Pavlov i Frojd, a slozices se da su to relativno
inferiorna osecanja u dijapazonu onih koja su nam pristupacna.

3. OC je glupak i tacka, iako mu dajem kviska sto ne pise do bola glupu nenarativnu poeziju.
Umesto toga, on je nasao "najbolji" surogat nenarativnoj poeziji: a to je glupa i losa ezoterija,
barem koliko me secanje sluzi i koliko malo sam ga citao jer mi je bio veoma dosadan.

4. Vizantija... Ah... Boze, boze, kako ja volim da gubim vreme... A lepo sam te molio da predjemo
na imejl i otvotio poseban racun volstrit@yahoo.com. Ipak si ti malo tast covek, Zarko, i
bezgranicno optimista.

Evo mog odgovora. Pitanje Vizantije, pitanje kulture i pitanje religije su politicka pitanja koja se
pre svega doticu vlasti. Nemanjici su se izdvojili od ostalih srpskih poglavica jer su imali superiornu
strategiju vlasti, zahvaljujuci kojoj se mi danas nazivamo Srbi i koja nas je odrzala i odrzava na
jednom dosta losem mestu kroz dosta lose periode, i koja odredjuje nas zivot i dan danas, osam
vekova posle.

U tom smislu, Vizantija je bila stvar iz koje smo mi izasli, ali sa kojom smo isto tako imali konflikt. Nas
odnos sa Vizantijom je slican odnosu Amerika prema Evropi. Postoji zajednicka tradicija, ali isto
tako postoji i sukob.

Car Dusan je umro najverovatnije ubijen u svojoj 35-oj godini, a nije bio Hristos da zavrsi svoje
delo do tih godina. Hristosova strategija je superiornija, naravno. No, drzim da bi Dusan, da je
ostao ziv i zavrsio ono sto je bio tako brilijantno zapoceo, znatno promenio tok istorije. Njegova
osuda je dosla posle njegove smrti i iz veoma pragmaticnih razloga, takodje vlasti. Srpska Crkva,
osnovica srpske vlasti i organizacije drzave je morala da osudi Dusana, iako dosta blago, i da
"stvori" i osveti Lazara kako bi zadrzala vlast i produzila organizaciju.

Ja licno mislim da je Vizantija imala vise faza, da se ne moze pojednostavljati niti idealizovati.
Otomanska imperija je imala mnogo odlika vizantije, Amerika danas dosta lici na vizantiju, itd. Ima
dosta lepote svagde, kao i dosta gresaka. Sve je pitanje vlasti.


Zarko - Jan 6, 1999 16:03 (209.77.157.251)

Vol Strit:

Oce centrala jednom da pogresi, ali ne i sto puta :)


Nisam trebao da se vracam sa plaze...
volstrit - Jan 5, 1999 12:38
195.152.231.131 = IN-ADDR.ARPA domain name pointer pc001.intercafe.co.uk

O Vizantiji i plazama Zarku
vol strit - Jan 6, 1999 09:14
195.152.231.138 = IN-ADDR.ARPA domain name pointer pc008.intercafe.co.uk



"Moze biti da ima stvari koje ja ne osecam."
Sa ovim se slazem, i nadalje bi trebalo da si prestao sa daljim pisanjem i razmisljanjem o 'nenarativnoj' poeziji. Ali, kao da
nenarativna poezija postoji - jer postoji naracija slika, osecanja i misticnog iskustva.

"A ne moze se ici dublje u emocije nego preko logosa, to je jedna sinergija koja mora da postoji." E, ovo je totalno netacno.
To se tebi mozda svidja i tvojim emocijama, ali sam razum (nauka) misli drugacije. Empirijski i evolucioni dokazi pokazuju, - i
zato mislim da stvari kao sto su muzika ili neka nenarativna poezija ili vizuelna umetnost - prvo deluju na emotivni svet i to
daleko snaznije, nego sto moze bilo kakvo delovanje reci.

Mene licno, pre svega, interesuje da sacuvam moc iracionalnog, osecajnost, a da opet sa druge strane sve to mogu da stavim
pod intelektualnu analizu, i sa tim sacuvam punocu.

To je npr., Prust izvrsno radio, pa verujem da, ako njega nisi citao, da ga procitas i vidis, da tu postoji i moc 'nenarativne'
poezije (nasledjene od Remboa i Malarmea) i moc intelektualizma (nasledjeni od Bergsona i Sopenhauera). A sposobnost da
sve to stopi u jedno delo, je stvorilo najbolje delo dvadesetog veka - 'U potrazi za izgubljenim vremenom'.

Ali, ne pomisli da ti ja nesto zameram, ja se potpuno s tobom slazem da bi mi trebalo da prognamo poeziju, koja je
neinspirativna za diskusiju, sa ovih stranica.

Inace, ja polako menjam stav prema postmoderni, jer sam na kraju shvatio da ja ni ne znam sta ta rec znaci, a ima i sve vise
ljudi koje cenim, a koji sebe stavljaju pod tim pojmom. A nauk sam dobio da ne bi smeli da generalizujemo i uproscavamo
stvari, pa bih ti preporucio da ne izleces sa Pavlovim, a pogotovo ne sa gigantom Frojdom, koji je ogromno dubok.

"Vizantija... Ah... Boze, boze, kako ja volim da gubim vreme..."
Vidim da nisi gubio vreme na izucavanje Vizantije, te nemoj ni da gubis vreme na diskusiju o njoj.
Uostalom, coveka koji zeli da govori o Vizantiji i Carigradu, a stalno ih poredi sa Amerikom i Njujorkom, a ne mogu da
shvatim ozbiljno. A i taj tvoj pseudonim Vol Strit, koji je sinonim za carstvo Mamone, nikako ne mogu da povezem sa pricama
o pravoslavlju.

Pozdrav!

Kliknite na reklamu! Posetite sponzora ove stranice!

Get your FREE homepage!
Serbian Café : Diskusije : Knjizevnost


Poezija ili proza
volstrit - Jan 18, 1999 15:19 (193.243.244.2)

Ovim bih zeleo da razjasnim jos jedan put moj stav i da objasnim neke stvari Jeleni-Evi, devojci
koja mi je vrlo draga vec duze vreme, i Ekatarini, devojci pravilnog instinkta, kao i nekoliko
drugih ljudi koji prate ova nasa pisanija i umeju da citaju.

Prvo i prvo, Jelena-Evo, da otklonim jedan nesporazum: ja nikada nisam kritikovao poeziju
generalno. Boze sacuvaj! Ja sam samo kritikovao NENARATIVNU poeziju. Da postoji i
NENARATIVNA proza i nju bih kritikovao, medjutim to je mnogo manje rasireno i osim nekoliko
prevaranata tipa Umberto Eko i Pavica, retko ko to jos uvek radi.

Problem sa nenarativnim stvarima je to sto su suvise hermeticka. Ja nisam protiv osecanja,
nasuprot. Bez osecanja ne postoji knjizevnost. Ali osecanja moraju da budu stvarna, i citalac mora
da moze da ih oseti. Nikako ne smeju biti hermeticka i neodredjena.

Jer, recimo da ja imam neka samo meni poznata osecanja, duboka i neodredjena. TO je OK. Ali
ako hocu da ih napisem na papir, i da od njih pravim knjizevnost, to nikako nece biti dobra
knjizevnost jer nece imati kvalifikovanih citalaca. Dabi bilo sta imalo citaoce, to mora biti razumljivo
stivo. Problem sa nenarativnom poezijom je to sto uspeva da se postapajuci na formu totalno lisi
sadrzaja i dozvoli bilo kojoj susi da slobodno kaze bilo sta, a prevarantima da se proguraju kao
velicine.

Dakle: ura za dobru poeziju, ura za smisao i logos, ura za prava osecanje, a dole prevaranti i
glupaci.

Nenarativnu poeziju je vrlo tesko "verifikovati." Kada postoji prica, tj. kada je poezija narativna,
onda se moze vrlo lako reci da li je dobra ili ne i vrlo lako moze da se pravi diskusija. Inace,
diskusija ne postoji sa hermetickim, neodredjenim i nedorecenim stvarima.

Zato, Ekatarina, niko ne kritikuje nenarativnu poeziju, jer je to nemoguce. Nesto sto nema
znacenja je nemoguce kritikovati.









Коментари

Популарни постови са овог блога

ХУМОР - МОСТ ЗА СВЕ ЖЕЉЕ

ПОЛАРИС СФ АНТОЛОГИЈА `93. и прича АРТУРА КЛАРКА

КАКО ЈЕ ИНТЕРНЕТ УБИО ЖУРКЕ