САЈБЕР РАТОВИ НА БАЛКАНУ

Prvi balkanski sajber rat

Budimpestanski dogovor primirju


Rat na mrezi poceo je jos daleke 1990. godine, vodjen
na sada gotovo zaboravljenoj tehnologiji "paket radija"
(kombinacija radioamaterske i komjuterske mreze).  Radio
amateri, "kompjuterasi", kako se tada ruzno govorilo,
odrzavali su kakvu takvu komunikaciju na pocetku rata za
raspad Jugoslavije. Spajali su rasturene porodice.
Istovremeno su se i prepucavali, recimo oko toga ciji je
vodja u pravu, ili ko to ima vise tenkova. Pravi sajber-rat
dosao je sa razvojom interneta.



Cekajuci Ruse

Onaj deo Srba, koji po definiciji vec zivi istocnije
od Hrvata, pa i Bosanaca ( oni za koje je prethodni uvod
bio nepoznanica) pozvao se ubrzo na tadasnji Zakon o
informisanju i zatrazio ostre kazne za sirenje  lazljivih
lazi o Srbima i istinitih lazi o Hrvatima. Internet je
tada bio bauk. Strucnjacima iz akademskih sredina, koji su
tvrdili da se i mi kad tad moramo na njega prikljuciti,
politicari od formata savetovali su da ipak sacekamo Ruse.
S podtekstom: "Ima li boljih kompjutera od Ruskih, pa oni
si prvi cak u vasionu stigli..."
Naprednjaci koji su na pocetku sirenja interneta u
Jugoslaviji "srfovali" po konferencijama o bivsoj nam
domovini secaju se cini nam se, ameroustase Barija,
paraplegicara koji je tonama svojih poruka o genetskoj
nadmoci purgera nad dorcolcima dosadio i bogu i narodu.
Posle izvesnog vremena i beogradske vlasti napravile su
svoje sajtove, ostavljajucii do danas bez odgovora pitanje -
da li recimo Mirko Marijanovic ili Toma Nikolic sede
uvece uz komp i pregledaju sta im pisu obozavatelji.


Elektronski Apis

A onda je dosla "Crna ruka". Ekipa srpskih hakera
(ili po drugoj verziji srpski student u Poljskoj), probe
radi, letos je  srusila nekoliko internet sajtova kosovskih
Albanaca. Glavna meta bila je ipak web prezentacija
hrvatskog Vjesnika. A prema jednom  anonimnom telefonskom
pozivu, glavni razlog za ovu subverziju antisrpsko pisanje
zvanicnog hrvatskog dnevnika.
Usledio je kotraudar. U glavnoj akciji hrvatske
tipkovnice u hrvatskim rukama stradao je  sajt Srpske
narodne biblioteke. Uz poruku "citajte Vjesnik, a ne srpske
knjige". U nastavku ratu stradao je i sajt instituta "Rudjer
Boskovic" i Medicinskog fakulteta u Beogradu. No, onda je
nastupila obustava vatre.
Neproverene informacije kazu da su se  srpski i
hrvatski hakeri sastali 3. novembra u Budimpesti i da je
tamo sklopljeno primirje. S obzirom da je ovaj sajber rat u
poslednjoj fazi postao prilicno dosadan i predvidiv nadamo
se da ce Budimpestanski dogovor biti u potpunosti
postovan.
Vladan Alimpijevic

www.danas.co.yu



Коментари

Популарни постови са овог блога

ХУМОР - МОСТ ЗА СВЕ ЖЕЉЕ

ПОЛАРИС СФ АНТОЛОГИЈА `93. и прича АРТУРА КЛАРКА

КАКО ЈЕ ИНТЕРНЕТ УБИО ЖУРКЕ