ЗЕН И КАПИЈА РАЈА

Serbian Café : Diskusije : Knjizevnost

Za Mika........nastavak diskusije....
Helena - Jan 4, 1999 04:22 (194.255.245.153)

Pokusat cu u kracim crtama navesti fundamentalne razlike….
Zen-budizam je unesen u Kinu u prvom vijeku nove ere preko budistickih ucenja, tj. rezultat
dodira kineske filozofije sa indijskom mislju.
Naime, neke aspekte budizma u obliku u kome je dosao u Kinu, kineski narod nije bas popuno
prihvatio i usvojio: npr. budisticko preporucivanje beskucnog zivota, njegovu tendenciju ka
transcendentalizmu ili poimanju efemernosti svega i poricanju pozitivnosti zivota, itd.
Ali sa druge strane, duboka filozofija zena, njegova suptilna dijalektika, prodorne analize i zivotna
razmisljanja, privukle su kineske mislioce, a narocito taoiste.
U poredjenju sa Indijcima, kineski narod nije toliko naklonjen filozofiranju. Kinezi su vise
prakticni i posveceni ovozemaljskim stvarima; oni su privrzeni zemlji, a nisu skloni da ”blude
zagledani u zvijezde”.
Iako je kineski um bio duboko stimuliran indijskim nacinom misljenja, on nikada nije izgubio dodir
sa mnogolikoscu stvari, i nikada nije zanemario prakticnu stranu svakodnevnog zivota. Dakle, ta
nacionalna ili rasna psiholoska osobenost dovela je do preobrazaja indijskog budizma u
zen-budizam.
U metafizici zen je absorbovao mnogo od taoistickog ucenja modificiranog budistickim poimanjima.
Ali u prakticnom ponasanju u zivotu, zen je potpuno ignorirao i taoisticki transcedentalizam i
indijsko podvajanje od produktivnog zivota.
Jos jedna razlika izmedju ranijih oblika budistickih kaludjerskih bratstava sastoji se u tome sto
redovnici zena nisu bili preokupirani molitvama, isposnistvom, mucenistvom, ili nekim drugim
”poboznim” cinovima, niti su oni tako revnosno citali ili recitirali molitvene knjige, raspravljali o
njihovim sadrzinama, ili ih izucavali pod uputstvima glavnog redovnika, pojedinacno ili kolektivno.
Oni su prianjali raznim prakticnim poslovima, kako fizickim tako i umnim, a u preostalom vremenu,
slusali bi povremene molitvene sluzbe glavnomg redovnika, koje su obicno bile kratke i kripticne,
postavljali pitanja i dobijali odgovore. Medjutim, ti odgovori su bili bizarni i puni zagonetnosti,
najcesce propraceni nekom direktnom akcijom.
Iako zen nije bezuslovno protiv ”rijeci”, pripadnici zena su svjesni da su rijeci cesto sklone da
zastrane od stvarnosti i da se pretvore u koncepcije. A upravo ta konceptualizacija je ono protiv
cega se zen bori. U zenu, rijecu su jednostavno ono sto ucitelj zena naziva ”jednom rijecju” koja
kada se shvati vodi neposredno ka razumjevanju stotine i hiljade drugih rijeci ili izjava koje su
davali ucitelji zena. Verbalizam zena, dakle, upotrebljava te ”zive rijeci”. Zen inzistira na tome da
se shvataju same stvari, a ne prazne apstrakcije o njima.
I zbog toga zen ima privlacnost za sve ljude od akcije u najsirem smislu. Zahvaljujuci svom
prakticnom duhu, kineski narod, a kasnije i japanski, u mnogome su prihvatili zen.
Svijet zena je slican svijetu umjetnosti. Svijet umjetnika je svijet slobodnog stvaranja, koje
proizilazi jedino iz intuicija sto direktno i neposredno proisticu iz stvari onakve kakve jesu,
nepomucene osjecanjima i intelektom. Umjetnik stvara oblike iz bezoblicja i zvuke iz bezvucnosti.
U tom smislu, svijet umjetnika se poklapa sa svijetom zena.


Dakle, da rezimiram, zen se ne upusta u apstrakcije ili konceptualizacije. Sudeci po verbalizmu
zena, moglo bi ponekad izgledati da on to naprotiv i cini. Ali to je samo privid sklon ljudima koji
uopce ne poznaju zen.
Satori (prosvjetljenje) je emancipacija, moralna, duhovna, kao i intelektualna. Kada je covjek
onakav kakav je, prociscen od svih intelektualnih sedimenata, on je slobodan u primarnom smislu,
sto u stvari i jeste smisao i cilj zen-budizma.

Mika - Jan 6, 1999 15:10 (194.247.199.199)

Helena, hvala... Iscrpan tekst koji vredi sacuvati...
Jedino mu jos treba dodati zen u Japanu - gde se on pojavio u 6-7 veku i ubrzo razvio do kraja, ugradjujuci i japanske
specificnosti u temelje koje su mu postavile dve velike kultura sa kontinenta...

Zanimljivo je da je Evropa ‘otkrila’ zen preko Japana i to tek oko 1925. godine, a pravi njegov znacaj i vrednost pocela da
prepoznaje/shvata tek oko 1950. godine... Moglo bi se reci - ‘otkrila’ ga je u trenutku kada je mogla da ga shvati, pre svega
zahvaljujuci Jungu i filozofima neopravdano zaboravljenog egzistencijalizma. Ujedno to je vreme kada su poceli prvi
procesi stvaranja Evropske zajednice i razliciti oblici udruzivanja zemalja Evrope, a to je proces koji se prvo dogodi na
kulturno-duhovnom prostoru.

I najzad, ‘staroj, dobroj’ Evropi - koja je u civilizacijskom smislu bar 2.000 godina mladja od kultura Istoka - uvek je bilo tesko
da prizna da postoji nesto mimo nje - to sada priznaje pomalo Americi, ali ni njoj u pogledu kulture...

Dakle, zen: nastao na temeljima tri velike kulture, ne porice zivot, prihvata ga u njegovoj raznovrsnosti (nije iskljuciv,
totalitaran...), sazet je na sustinu, poziva na akciju, blizak filozofiji, tezi slobodi licnosti, slican umetnosti, ima naglasene
knjizevne vrednosti...

Da li sam nesto vazno preskocio?



Helena - Jan 6, 1999 15:44 (194.255.244.108)

Ne, nisi nista preskocio, bar koliko to mogu na prvi pogled vidjeti (sala).
Nemam trenutno mnogo vremena za piskaranje, nastavit cemo drugi dan. OK?
Ako hoces mozes mi se javiti i mail-om...do tebe je.
Hajde, pa cujemo se.

P.S. Jesi li citao Bulgakovljev "Majstor i Margarita", ako jesi, voljela bih da razmjenimo utiske.

Nesto se dogodilo, izbrisano/nestalo dosta diskusija


Zarko - Jan 11, 1999 02:27 (209.77.157.242)

Manitasevicu,

koliko ja znam, brisu se postovi, koji teraju ljude da koriste razum, a i um, a ostavljaju se postovi koji nemaju veze sa tim
stvarima.

A nadam se da ce Vol Strit svratiti ponovo, pa cemo nastaviti zapocete diskusije!

Pozdrav!



Smotana,

ajde reci koji su to jos kvalitetni postovi, koji su izbrisani?

Iskreno mi je zao jedino postova Mike i Helene, jer su veoma zanimljivi, a ja neku veliku kolicinu kvalitetnih postova, nisam
ovde skoro sretao, osim mozda da ne mislis da je kvalitetan post Nele Protine Kci, sa pesmicom, i zeljama i pozdravima, na
sve strane.




Коментари

Популарни постови са овог блога

ХУМОР - МОСТ ЗА СВЕ ЖЕЉЕ

ПОЛАРИС СФ АНТОЛОГИЈА `93. и прича АРТУРА КЛАРКА

КАКО ЈЕ ИНТЕРНЕТ УБИО ЖУРКЕ