ДОБИТНИЦИ и ГУБИТНИЦИ – ТИРНАНИЋ и ВОЈА ЖАНЕТИЋ

31. Decembar 1998.
Kolumne

Kraj

Jedna koleginica me pita sta je bio "dogadjaj godine". Nije bilo niceg
lakseg od odgovora na to pitanje: dogadjaj 1998. godine je 1998. godina.
Kada tako nesto prezivi, covek pozeli da (mu) se vise nista ne dogadja.



Jedina dilema vredna razmatranja jeste da li je uzasna 1998. zbir
pojedinacno uzasnih dogadjaja ili je rec o "celini uzasa" koja se
podjednako prenela na sve sto se u toj godini dogodilo. Kako je lepo
receno u jednom stripu, sunce uopste nije izlazilo. Ali je, ipak, bilo vrelo.
Za divno cudo, time je osporena teorija da se sva tela - pa valjda i ljudsko
- sire na toploti. Sto su nas vise kuvali, bili smo sve manji i manji. To je
mozda ono najuzasnije iz 1998. godine - definitivno saznanje da nema
toga sto ziv covek ne moze da istrpi. Jedina posledica tog bezgranicnog
trpljenja jeste gubitak moci govora: niko ni da pisne. Uostalom, oni koji
su nesto keftali, behu efikasno zadavljeni.

Po tom svojstvu smo, izgleda, prvi medju narodima: ponizavaju nas,
pljackaju, globe na sve strane, znaju i da pripale zausku, mogu i da hapse
kad hoce i koga hoce, lazu nas, prodaju nam muda za bubrege - a mi
nista. Cak se povremeno i veselimo sto nam nije jos gore. Jer, istini na
volju, mogli su onomad da nas bombarduju: em nemamo nista, em da
nam sve poruse. Oni koji su se usudili da primete kako je to bilo
posledica gluposti nasih gospodara, odmah su kaznjeni paketom zakona
cija je osnova identicna: zivot je neprirodna pojava. Otuda nas mrtvi vise
ne uzbudjuju. Osim sto im pomalo zavidimo. Smrt je jedino efikasni spas
od zivota. Ona je, sto rece Cendler, veliki san u kome je sve svejedno.
Tako ispada da smo svi prakticno vec mrtvi. Posto nam je ocito svejedno
sta se sa nama dogadja.

Verovatno cu se i sam prikloniti tom stavu. U dusi, ja sam ostao
egzistencijalista: sve je apsurd, smisla nema. Kakvog inace smisla moze
biti u svetu cija sudbina zavisi od toga sto je jedan bivsi saksofonista imao
los seks na poslu. Cak ni greh nije vise ono sto je negda bio. I tu se
mrljavi. Sve je postalo samo slina. Istorija je hronika slabosti. Mi, prosto,
opadamo. Kao pojedinci, kao narodi, kao rasa, kao vrsta. Covek, kako to
bedno zvuci! Pravo je da buducnost pripadne pacovima. Oni jos drze do
sebe.

BOGDAN TIRNANIC


AKO GA VIDITE

Doskora nisam verovao u Deda Mraza. Ali sad, u poslednjih par godina,
sve nesto mislim da je on jedan potpuno izvesni i postojeci zajebani cica.
I da smo mu se svi mi ovde nesto mnogo zamerili. Svake godine vredno
pecemo male mrtve svinje, mutimo ruske salate i odbrojavamo do ponoci
sa nadom da ce nam irvasi, na celu sa njime, doneti nesto lepo. I svake
godine iz one male crvene torbe on izvuce nova sranja rezervisana za
nas u Novoj Godini. Izgleda da on prvo obidje sve zemlje na svetu, pa
tek onda nas - i onda nam deli poklone koji su mu preostali, jerbo ih niko
nigde nije hteo. Pa ih nama uvali, cisto da eto, nesto ipak dobijemo. I
dobismo vala.

Pogledaj samo proslu godinu! Sadamu Huseinu, kod koga je prosle
godine bio pre nego sto je kod nas poslednjih dosao, dao je pred novu
1998. godinu da bira izmedju bombardovanja i separatistickih
pobunjenika. I on je covek uzo bombardovanje, a nama dao da se
zezamo sa OVK. Umesto da Rusima, koje isto obilazi medju
poslednjima, uvali Zirinovskog u vladu i zdravog Jeljcina, nama je uvalio
Seselja, a i Sloba se, hvala na pitanju, dobro oseca. Niko na svetu nije
prosle godine hteo da uzme Zakon o informisanju i Univerzitetu, pa ga je
Deka nama utrapio. Imao je u torbi verifikatore, koje je mogao da
pokloni jos nekim drzavama, ali ostali su, eto, samo za nas. Da ne
gnjavim dalje, shvatili ste sustinu - kao sto je kod nas sve drugacije od
ostalog sveta, tako je i sa Deda Mrazom. Pa za razliku od celog sveta, mi
nemamo apsolutno nikakvog razloga da se obradujemo zveckanju
praporaca i skripanju sanki na snegu. Sudeci po proslim godinama, i ova
novogodisnja ponoc moze samo nevolje da donese. Ako i to nije suvise
skromna pretpostavka.

Sta li matori kreten ima ove godine za nas? Da li ce Sadam dobiti
pobunjenike, a nama ostaviti bombardovanje? Ocemo li od ovih losih
dobiti jos gore lumene na vlasti? Ima li u torbi puno vojnickih cizama za
mobilizaciju i puno kazana za sirotinjske javne kuhinje? Da sam neka
vlast, ja bih za Novu godinu organizovao protivavionsku artiljeriju, pa ko
vidi irvase i sanke, pucaj dok im se rogovi ne raspadnu. Na granice
prema istoku bih stavio pojacane straze i mine, pa kad u ponoc naidje
Nova godina, do poslednjeg dana i coveka bi se borili da ova stara
ostane. Ali, da. Nisam ja neka vlast nego sadasnja ekipa. A oni su se
skupili ispod jelkice i cekaju da im njihov Deka donese nove slepere i
kontingente, meckice i audije, lokalcice i poslovne prostorcice, pa ako
nesto ostane bice isplaceno kroz minimalce i n-te delove penzije iz
avgusta. A tesko da ce da ostane. Mali je i Deda Mraz za njihove zelje...

Eto. Pa, ako vidite Deda Mraza, kazite mu da se nosi. U Finsku
materinu.

Voja Zanetic


Dobitnik

Milo Djukanovic i
njegovi djetici uspeli
su da sacuvaju vlast. U
direktnom obracunu sa
kumom, Djukanovic je
ubedio Crnogorce da
ce bolje ziveti ako on
sedne u predsednicku
fotelju, a koalicija "Da
zivimo bolje" preuzme
Skupstinu i Vladu.
Kako stvari za sada
stoje, gradjani Crne
Gore nemaju previse
razloga da se bune
protiv vlasti, i
Djukanovic zna da mu
odatle ne preti nikakva
opasnost. Problem za
mladu vlast stize sa
severa, odakle
"duvaju" neki cudni
vetrovi. Problemi sa
saveznom drzavom i
"drugim okom u glavi"
preneti su i u 1999.
godinu, i koliko vec za
srpsku Novu godinu
Djukanovic ce znati na
cemu je.

Gubitnik

Vojislav Seselj je
ove godine ostvario
san i dokopao se vlasti.
Doduse, nije ispalo bas
kao sto je
potpredsednik Vlade
zamisljao - da sam
odlucuje o sudbini
Srbije, pa se morao
zadovoljiti dodeljenom
mu ulogom mladjeg
partnera u vladajucoj
koaliciji. Ipak, nema
sumnje da su gradjani
Srbije osetili na svojoj
kozi kako to izgleda
kada se Seselj i radikali
dokopaju moci.
Penzioneri su ostali
"kratki" za jos neku
penziju, radnici na ivici
gladi, profesori bez
posla, studenti bez
nastave, citaoci bez
novina, slusaoci bez
radija, na Kosovu je
sve manje Srba, uprkos
referendumu, tamo su
neki strani
verifikatori... Svima
nam je na ledja
natovareno breme
taksi, poreza, akciza,
nameta, dazbina.
Docekacemo, valjda, i
neke lepse godine.


© Copyright1997-1998 Dnevni Telegraf. All rights reserved.
Questions or problems regarding this web site should be directed to webmaster

4. Januar 1999.
Kolumne

Brana M.


Mozda se jos secate kako vas je, bas kada ste kretali na docek Nove
godine, stigla vest da je predsednik RS Poplasen poverio izvesnom Brani
Miljusu mandat da sastavi vladu. Nije to nesto sto valja pamtiti do kraja
zivota, ali je - u svakom slucaju - zanimljivo.

Jer je, naime, taj Brana Miljus istaknuti clan stranke Mileta Dodika, onog
iz Laktasa, koji je jos predsednik vlade RS. Tamo je, u toj stranci, Brana
uglavnom imao funkciju coveka za vezu sa Srbima izvan RS, a znano je
da se i Slobodan Milosevic izjasnjava kao Srbin.

Kada je vec rec o Srbima, onda je odluka predsednika Poplasena tipicna
po nas mentalitet: da bi izbegao Dodika na mestu predsednika vlade, on
je taj posao (mandat) poverio prvom do Mileta, pa su sve ovce site i svi
vuci na broju.

Inace, ispod ovih redova potpisani novinar poznaje Branu Miljusa i misli
da je taj simpatican decko. Nekada davno, u vreme bivseg rezima,
novinar je za buduceg predsednika vlade RS saznao tako sto je taj
uhvacen u nekakvom prepisivanju. Mislim da je bila rec o magistarskom
radu. Miljusu je oduzeta narecena naucna titula, ali je ostao istaknuti
partijski funkcioner.

To sve govori o sudbini onog koji ga je uhvatio u prepisivanju. Taj je
ubrzo dospeo u zatvor kao opasni drzavni neprijatelj. Bio je to, uzgred
budi receno, briljantni student, koji je diplomirao pravo za samo dve
godine, a doktorirao pre nego sto je kupio prvi zilet. Naravno, i taj je bio
pravi komunista. Danas je slavan. Nema deteta koje ne zna za njega.
Njegovo ime je Vojislav Seselj.

Koliko znam - a znam pouzdano - Seselj je, kao vodja svih srpskih
radikala sveta, i Poplasenov (idejni) sef. Time zbrka sa mandatarom
Miljusem postaje jos komplikovanija. Kako je taj - mislim na Poplasena -
smeo da mesto predsednika vlade ponudi osobi zarad koje je njegov
vodja deo zivota proveo u Zenici, to jest na robiji? Znaci li to da se
Poplasen "oteo", da izigrava samostalnu politicku licnost koja bi da ide uz
dlaku i Miletu i Voji? Ili je, obrnuto, Seselj aminovao Poplasenovu
nameru da se mandat premijera poveri onom zbog koga je par godina
nosio bukagije? Zasto bi to ucinio? On nikome ne prasta.

Nikada necemo saznati sta je u ovom slucaju prava istina. Niti nas to
zapravo interesuje u ovom postnovogodisnjem mamurluku. Sve je to
samo jos jedna prica o politici medju Srbima.

Bogdan Tirnanic


Pinkultura


Steta ako ste za Novu godinu izlazili iz kuce. Televizijsko novogodisnje
vece bilo je sumanuto. Sta da vam pricam: na ruzicastoj televiziji, recimo,
vokalni umetnik srpsko-turske muzike pod nazivom Era Ojdanic, u za to
unapred odredjenom trenutku svog pevanja, izvadio je plasticnu bocu
kisele vode "Knjaz Milos" od 0,33 i poprskao se, kao, u pevackom
transu. Velicanstveni Peja (A sto ne bi moglo) mogao se videti kako sa
crvenim roscicima na glavi predstavlja nove "projekte" i "materijale"
razgolicenih koleginica. Ko nije hteo da gleda Peju & kokoske, imao je
na svim kanalima na raspolaganju cetiri Leontina & Co. gracije koje su
pevale razarajuci hit "Jugoslavijo, domovino moja prkosna!", nastavak
velikog muzickog uspeha "Volimo te, otadzbino nasa!". I sve tako:
zvezde "Siti rekordsa" + "Grand prodaksna" + "Zam prodaksna" + ostalo,
takticki su se rasporedile po svim TV kanalima, gradom je odzvanjao
romsko-trubacki "Kalasnjikov" i "Djurdjevdan", te ako se po jutru dan
poznaje, 1999. ce definitivno biti godina turbokomponovane kulture i
polivanja kiselom vodom. Ako, i zasluzili smo.

Vreme je, brate, bilo da se ta kultura sredi. Dugo nam ona odoleva
prirodnoj potrebi svega postojeceg da se uskladi sa tokovima u
politicko-ekonomskom zivotu. Pojedini izdajnici su, mimo reda, obicaja i
patriotskih osecanja, ulazili u kolaboraciju sa kojekakvim zirijima na
nekim antijugoslovenskim (dakle svetskim) festivalima i smotrama, pa su
donosili iz Novog Svetskog Poretka tamo neke Palme i Lavove za svoju
zlocinacku delatnost. Umesto da, ko ljudi, organizuju patriotske modne
revije i nastupe po otadzbinskim diskotekama, da obilaze hale sa nasim
gastosima u inostranstvu ili snimaju "projekte" i "materijale", pojedini
nasi kulturni radnici pristajali su da budu priznati u svetu kod tolike nase
zemlje i jos veceg rukovodstva. E, nece to tako moci, bar sudeci po
novogodisnjim kulturnim dogadjajima.

U ovoj godini ce, dakle, Jovan Cirilov biti smenjen sa mesta upravnika
JDP. Na njegovo mesto doci ce mama Milice Milse i "Zivana" ce
doziveti svoje svakodnevno prikazivanje na pozorisnim daskama.
NIN-ovu nagradu dobice Ljiljana Habjanovic-Djurovic, Operom ce
rukovoditi Zorica Brunclik, "Kolarac" ce dobiti Boki Milosevic i njegova
ekipa u belim odelima. Komedije Duska Kovacevica treba zameniti
Ckaljinim skecevima u "Ktitor" namestaju, "Dan i Noc" ce uci u
obaveznu skolsku lektiru umesto bilo kog od ruskih pisaca, a Rusku Jakic
treba kandidovati za upraznjeno mesto predsednika SANU. Eto tako bi
to moglo da izgleda. I sacuvajte ovaj tekst, pa ga procitajte na pocetku
sledece godine. Jer, kako nam je ova kulturno krenula, jos ce da ispadne
da nisam imao dovoljno maste.

Ajmo, rucice gore!!!

Voja Zanetic


Dobitnik

Oliveru Jevtic
ispratili smo iz 1998.
kao najbolju
sportistkinju
Jugoslavije, a koliko
vec u najludjoj noci
ceo svet je cuo za
mladu Uzicanku. Sve
svetske agencije
prenele su vest da je u
tradicionalnoj
novogodisnjoj trci
ulicama Sao Paula u
zenskoj konkurenciji
prva kroz cilj prosla
Olivera. Idealan razlog
za lud provod u
nastavku noci i jos bolji
start u ovoj
takmicarskoj godini.
Da se makar jedan nas
politicar ugleda na
Jevticevu, gde bi nam
bio kraj. Kad smo vec
kod ovih kojima je u
opisu radnog mesta da
se hvale tudjim
uspesima, treba reci da
su oni na potezu.
Olivera je svoje
uradila. Ali, sam talenat
danas vise nije
dovoljan. Treba malo i
pomoci, a za to, valjda,
postoje politicari.

Gubitnik

Mirko Marjanovic
vec cetiri dana u 1999.
godini nije objavio
nijedan grandiozan
poduhvat Vlade:
proizvodnja u godini
koju smo naceli jos nije
porasla za onolike
procente, cime bismo
se vratili u neku 1956.
Nijedna penzija nije
isplacena - najstariji,
ionako jos zive u
septembru prosle
godine. Nije otvoren
nijedan novi centimetar
autoputa Beograd -
Subotica, pretnje silnim
strajkovima i dalje vise
premijeru nad glavom,
a cak i RTS javlja da se
iseljavanje sa Kosova
nastavlja. Salu na
stranu, bice tesko ove
godine voditi Srbiju sa
silnim teretima oko
vrata. Mozda zbog toga
treba ozbiljnije shvatiti
najave da ce se
Marjanovic "povuci"
ove godine. Sto se nas
tice nije morao ovoliko
da se zrtvuje za Srbiju.

© Copyright1997-1998 Dnevni Telegraf. All rights reserved.
Questions or problems regarding this web site should be directed to webmaster


Коментари

Популарни постови са овог блога

ХУМОР - МОСТ ЗА СВЕ ЖЕЉЕ

ПОЛАРИС СФ АНТОЛОГИЈА `93. и прича АРТУРА КЛАРКА

КАКО ЈЕ ИНТЕРНЕТ УБИО ЖУРКЕ