ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС „КРИТИКА етц“

KRITIKA etc.
Elektronski casopis
za knjizevnost, umetnost, jezik i kulturu
(uglavnom na srpskom i engleskom)
Casopis izlazi od avgusta 1998


Vladimir Milicic i Dusan Puvacic - saurednici
Chris Jensen - savetnik stranice
Kevin Short - grafika
.
KRITIKA etc. je "tekuci"
casopis u stalnom nastajanju (tj.,
ne izlazi sezonski ili po
brojevima). Najnoviji materijali
koji se ulivaju u njega nose
oznaku datuma i reci "Novo".
Posle sest meseci (ili manje) idu
u dostupnu arhivu.



Poziv na saradnju:

KRITIKA etc. prihvata
materijal iz oblasti knjizevnosti,
umetnosti, kritike knjizevnosti i
umetnosti, kritike kritike, jezika i
lingvistike, semiotike, poetike,
mitologije, feminizma, kulture i
drustvenih problema posvecenih
pretezno, ali ne iskljucivo srpskoj
knjizevnosti, kritici etc.
E-mail:
milicic@cc.wwu.edu

Postanske adrese:
Vladimir Milicic
2900 E Cascade
Bellingham, WA 98226
USA


Dusan Puvacic
120 Highgate Road
London, NW5 1PB
England

E-mail:
106610.2617@compuserve.com


SADRZAJ: ASCII (latinica bez diakritickih znakova)
Prvi deo   (PDF-1)

Istorija knjizevnosti, knjizevna kritika
Predrag Palavestra, "Gradjanski svet u srpskom ratnom romanu"
(6. novembar, 1998)
Predrag Palavestra, "Srpski ekspresionizam u evropskom kontekstu"
(11. novembar 1998)

Prikazi knjiga
Dejan B. Djokic, "Nenad V. Petrovic, Iz zivota londonskih
politickih emigracija - eseji"   (21. novembar 1998)

Iz knjizevnog nasledja
Dusan Puvacic, "Uvodna beleska" za
Svetislav Nastasijevic o Momcilu Nastasijevicu -
Petnaest pisama Svetislava Nastasijevica E. D. Goyu
(26. septembar, 1998)

Drugi deo (PDF-2)

Proza
Ognjen Radosavljevic, "Anhotep" (pripovetka) (29. oktobar 1998)
Mileta Prodanovic, "Hasidska pesma"  (pripovetka)
(11. novembar 1998)

Istorijska proza
Ivan Ivanovic, "Komitska drzava Toplica" - Uvod u roman o
Toplickom ustanku 1917.  (18. novembar, 1998)

Iz objavljenih knjiga proze
Miroslav Josic Visnjic, "Prica o izdavacu" (10. novembar 1998)
Danilo Nikolic, "Ulazak u svet"  (29. novembar 1998)

Poezija
Bika Reed, "Sagledanje" (13 pesama)   (30. septembar 1998)
Ranko Risojevic, Osam pesama  (11. novembar 1998)

Iz objavljenih knjiga
Srba Mitrovic, Cetrnaest pesama  (5. novembar 1998)

Poezija u prevodu
Srba Mitrovic, "Osmatrac iz Mikene" (Sejmasa Hinija)
(27. decembar 1998)

Neobjavljena knjiga poezije
Igor Spiric, SUNCE U KRLETKI  (25 pesama)
(29. novembar 1998)

Treci deo - A  (PDF-3a)

Iz kulturne proslosti
Laza Somborski, "Pedeset godina od smrti ucitelja Steve
Kaludjercica, urednika Bosanske vile"  (27. novembar 1998)

Treci deo - B  (PDF-3b)

Iz srpske heraldike
Aleksandar Palavestra, "O ocilima"  (30. novembar 1998)
Aleksandar Palavestra, "Deo ljiljanove krune sa mitre Kantakuzine
Brankovic"  (1. decembar 1998)

Cetvrti deo   (PDF-4)

Istorija, politika, drustvo
Desimir Tosic, "Nacionalni sukobi,  raspad Jugoslavije i rat za
nacionalne drzave"   (18. septembar, 1998)
Dejan B. Djokic, "Vane Ivanovic, Drugo zvono"
Vane Ivanovic, et al.: "Nacrt za demokratsku alternativu"
Vane Ivanovic: "Pogled iz kulta mini-manjine--Po nestanku drzavne
zajednice Jugoslavije" (Epilog pisan 1995. godine)
(Sva tri - 18. decembar 1998)

Pitam se...
Vladimir Milicic, "Jesam li ja Srbin prema ideologiji vodja Srpske
pravoslavne Crkve?"   (18. septembar, 1998)

Predstavljamo vam...
Milan Radovic, "Stephen Stepanchev - Pesnik Amerike"
(7. novembar 1998)
Stephen Stepanchev, Sedam pesama  (7. novembar 1998)
Dusan Bajski, Biobibliografija, 16 pesama i jedna pripovetka
(3. decembar, 1998)   Samo u PDF formi.
Zoran Petrovic, "Doktor iz Nice koga ce citati Srbi XXI veka"
(5. decembar 1998)
Milovan Danojlic, "Prikaz romana Le magicien d'Az Vladana
Radomana"
(5. decembar 1998)
Vladan Radoman, Le magicien d'Az  (roman na francuskom)
(5. decembar 1998)
Nenad V. Petrovic, "Secanja na Miodraga Stajica"
(6. decembar 1998)
Miodrag Stajic, "Osvrt na Dragisu Vasica"
(6. decembar 1998)

Crtice o kulturi i mentalitetu
Mileta Prodanovic, "Sreca (lanac Svetog Antuna)"  (31. decembar
1998)
Isto na cirilici, PDF


Ilustrovana pesma / An illustrated poem  PDF

Norman MacCaig, "Between mountain and sea" / "Izmedju planine
i mora". Ilustrovala Dzejn V. Hislop / Illustrated by Jane V. Hyslop
(27. oktobar, 1998)


Knjige KRITIKE etc.

Vladimir V. Predic, ZIMSKO POLJE  (25 soneta)
PDF  cirilica
(1. septembar 1998)


Kolja Micevic, Chère SCORPS  (29 pesama)
PDF - cirilica
(12. novembar 1998)


Igor Spiric, SUNCE U KRLETKI  (25 pesama)
PDF
(29. novembar 1998)


(16. decembar 1998)
Lista englesko-srpskih kompjuterskih termina
PDF
Nove primere, sugestije i diskusiju o bilo cemu povezanom sa
problemima nase kompjuterske terminologije slati na sledecu adresu:
milicic@cc.wwu.edu


Sadrzaj ARHIVE

1. "Pozdravna rec urednika"
2. Predrag Palavestra, "Osam vekova srpske knjizevnosti"
3. U slavu 800-godisnjice HILANDARA
--Vasa Mihailovic, "Hilandar" (pesma)
--Mateja Matejic, "Osamstogodisnjica Hilandara - 1198-1998"
(pesma), "Njegos" (pesma)
--Djordje Vid Tomasevic, "Vapaj Bogorodice Ljeviske"
(pesma)
4. Istorija knjizevnosti, Knjizevna kritika
--Svetozar Koljevic, "O jeziku Esmarha" Vladimira
Jokanovica
--Miljko Sindic, "Roman kloniranih prica" (Jopet sudanija
Tihomira Levajca)
--Dusan Puvacic, "Rekvijem za posustale ili kako se odupreti
tmini"  Nad rukopisom Rusande Vladimira V. Predica
--Vladimir Milicic, "Jedan utisak o pesmi 'Letnje popodne'
Djordja Vida Tomasevica"
5. Umetnicka kritika
--Dragan Milivojevic, "Semioticki pristup slikama Marte
Vistler"
6. Iz knjizevnog nasledja
--Dusan Puvacic, "Kako su nastale Bulatoviceve 'Beleske o
Heroju na magarcu'"
--Miodrag Bulatovic, "Beleske o Heroju na magarcu"
7. Proza
--Tihomir Levajac, "Jedan covek, dva coveka" (pripovetka)
--Jasmina Tesanovic, "Nestala", (pripovetka)
--Sava Jankovic, Raseljeno lice (odlomak iz istoimenog
romana)
8. Poezija u prevodu
--Katarina Tihanji, "Bilo je to nekad davno na blistavim
obalama Mediterana",
"Cak ako" i "Semiotika (ili Da, moguce je pobediti Minotaura"
9. Jezicka kritika
--Vladimir Milicic, "U odbranu prideva i leptira"
10. Feminizam
--Jasmina Tesanovic, "Zene i rat"
--Neda Bozinovic, "Zene, armije i ratovi..."
11. Svedocanstva
--Jasna Levinger, "Glasovi iz mraka" (pripovetka)
12. Predstavljamo vam...
--Desimir Tosic, "O dr Ivanu Pajicu"
--Ivan Pajic, Kriticki zapisi iz daljine (odlomci)
13. Drustvena kritika
--Mateja Matejic, "Zasto?"
14. Parodija
--Nick S. Shaw, "Mrzim noseve"
15. Crtice o kulturi i mentalitetu
--Mileta Prodanovic, "Defetizam" , "XXXXXXXX",
"O doslovnosti", "Izgubio se", "Glad"

Pogledajte izuzetno koristan i bogat enciklopedijski digitalni casopis
BANAT-MEDIA:
http://banat.ro/banat-media/banat-media.htm/
kao i srpski deo biblioteke:
http://banat.ro/biblioteca/a1sarba.htm/


Tekstovi na srpskom jeziku koriste tri forme: ASCII (latinicu bez
diakritickih znakova), UNICODE cirilicu i PDF, u cijim  tekstovima
je vec ugradjena srpska cirilica, tako da ne morate da je imate na

UREDNISTVO:

Slobodanka Millicent Vladiv-Glover
Monash University, Australia
Vladimir Milicic, saurednik
Western Washington University, USA
Dragan Milivojevic
University of Oklahoma, USA
Vasa Mihailovic
University of North Carolina, USA
Dusan Puvacic, saurednik
University of London, England
Jasmina Tesanovic, spisateljica
Beograd, Jugoslavija


Emblem naseg casopisa, Mwmos, stari grcki bog smeha i kudjenja, ideja je i crtez
americkog slikara Thomasa Schlotterback-a za nas casopis. Srdacna zahvalnost.


Jezicka kritika
Vladimir Milicic

U odbranu prideva i leptira

Dok sam iznenadjen citao clancic "Mrzim prideve" dr Nikse Stipcevica,* pitao sam se da se ne
radi o nekom novom stilu kojim se on sluzi ili nekoj kozeriji ili parodiji za cije razumevanje jos
nisam dorastao. Vrlo je netipicno da se pridevi napadaju ili brane. Nema sumnje da je nas slucaj
izuzetan. Pre svega, ne znam kako je moguce mrzeti prideve, tj. nesto sto je van mrznje, cak i
metaforicki? Zasto uopste mrzeti? Nazalost, i to se ovde desilo. Nadajmo se, samo jedan jedini
put!

Na samom pocetku pisac nas obavestava: "Jos u mladosti mnogi clanak sam odlagao
nedocitan, a i knjigu poneku. Bili su mi dosadni. Nisam, tada, znao zasto. (...) Mozda je u tim
clancima i knjigama i bilo jezgro do kojega je valjalo stici, ali je trebalo skidati slojeve koje je
plesan grizla, pa je citaocevo oko (tj. oko mladog dr Stipcevica, VM) bezalo sa redova". Jedan
od tih slojeva "koje je plesan grizla", a kojih nas pisac u mladosti jos nije bio svestan, "jesu
kvalifikativni pridevi". I pored toga sto neki primeri koje g. Stipcevic navodi, povrsinski
gledano mogu da se uracunaju u zloupotrebu prideva, ipak svi oni su potpuno prihvatljivi u
nekim kontekstima. Naime, od svih pridevsko-imenickih sintagmi koje navodi dr. Stipcevic, samo
tri naizgled mogu da se shvate kao logicki problematicni ili pleonasticni: 'moralni nitkov',
'neumitna sudbina' i 'neosporna istina'. Dr Stipcevic se pita, "A sta da kazemo za 'moralnog
nitkova', nitkova koji je moralan!" Osoba koja je koristila tu sintagmu--a normalno je
pretpostaviti da ona nije specijalista za lingvistiku--ucinila je to jer je osecala, tj. nesvesno znala
da znacenje koje navodi Dr Stipcevic nije to koje je ona htela, jer je ono samo jedno od tri opsta
znacenja koja pridev u datoj funkciji moZe da ima. Provericemo ovu tvrdnju na sledeci nacin:
Ako kazemo da je 'nitkov' 'osoba koja cini nitkovluke', onda imamo tri logicko-funkcionalne
jedinice, tj. tri semanticka koncepta, kojima mozemo da se posluzimo, 1. osoba koja 2. cini 3.
nitkovluke. Prema tome, 'moralni nitkov' moze da znaci sledece: 1. 'moralna osoba' koja cini
nitkovluke; 2. osoba koja 'moralno cini' nitkovluke, i 3. osoba koja cini 'moralne nitkovluke'.
Prema ovom lingvistickom i logicko-semantickom modelu, nas originalni korisnik te sintagme
hteo je verovatno da kaze jednu od druge dve mogucnosti a ne onu koju mu imputira dr
Stipcevic. (Prakse radi, primenite isti model i na sintagme 'neumitna sudbina' i 'neosporna istina' i
videcete da ni one ne moraju da se shvate kao pleonasticne ili logicki nedosledne; definisite rec
'sudbina' kao 'ono sto predodredjuje dogadjaje' a rec 'istina' kao 'ono sto odgovara stvarnosti'.)
Dakle, nisu u pitanju pridevi vec ideologija, moral, logika, znanje i ukus ljudi koji ih koriste a
neki cak i zloupotrebljavaju. Medjutim, zbog nacina i stila kojima se dr Stipcevic sluzi da
predstavi problem o kome pise, ponekad ispada da ono sto je za njega plesan za mene, a i za
druge, moze da bude penicilin. Isto tako, njegova dodatna objasnjenja umanjuju vrednost
njegove osnovne namere i odvode u druge vode na koje se i odnose moje kriticke opaske.

Dr Stipcevic poredi prideve koje 'plesan grize' sa leptirima. Nema sumnje da bi ne samo
Vladimir Nabokov bio vrlo kritican zbog zloupotrebe leptira od strane dr Stipcevica. Ali, tu je u
pitanju problem ukusa, pa zato cak i lepote leptira on moze da neutralise nasuprot svojoj tvrdnji
da je "Imenica ... tezak atom, koji jake sile drze na okupu. Bolje joj je rcenicom dodati ili oduzeti
neki elektron nego misliti da joj mozemo pridevom atomsku tezinu promeniti". Nas specijalista to
pise kao da nije svestan da je vec sam uspeo da razbije "tezak atom" imenice 'leptir' i da mu
promeni "atomsku tezinu" dodavanjem plesni. I svi mi u svakodnevnoj komunikaciji, srecom,
uspesno razbijamo taj atom smatrajuci da se i u tome sastoji jedna od lepota dinamicnosti jezika i
mogucnosti koje nam on pruza: u prirodi jezika je da pridevom dodajemo ili neutralisemo neke
od semantickih obelezja imenice.

Dr Stipcevic je vrlo ekskluzivan i on nas binarni sistem misljenja prihvata bukvalno. Ali u
jeziku, kao u zivotu i logici, princip ili-ili nije jedina mogucnost. Ljudski genije koji je stvarao
jezik znao je da u jezik mora da se ugradi ne samo izvestan stepen redudancije vec i bogatih
mogucnosti izbora da bi bio efektivan za potrebe komunikacije. Zato postoji princip
i-jedno-i-drugo, pa zato i trece, tj. logika u jeziku i zivotu koja ne iskljucuje trece. U slucaju
prideva, tu su gradusni antonimi kao sto su na primer 'vreo / hladan', 'veliki / mali', 'srecan /
tuzan', itd. Negacija bilo kojeg od njih ne odnosi se na parnjak vec na nesto trece: nesto sto nije
hladno moze da bude mlako a ne vrelo; neko ko nije tuzan moze da predstavlja bilo koji stepen
izmedju srece i tuge, tj. nesto trece. Da uopstim: svaki jezik zna sta hoce i sta mu treba. On sadrzi
samo one vrste reci, one morfeme, gramaticke kategorije, pravila i strukturne odnose koji su mu
potrebni za manje-vise preciznu medjuljudsku komunikaciju. Svi ti elementi su medjuzavisni i
medjupovezani u manjem ili vecem stepenu. U hijerarhiji jezickog sistema svaki elemenat, svako
pravilo i svaka struktura vrse svoju duznost u saradnji sa drugima, sto znaci da je u svakog od
njih "ugradjena" informacija o postojanju i funkciji svih drugih, i da zato svaki od njih dopunjuje,
opet manje ili vise, funkcije i znacenja drugih na svoj specifican nacin. To se narocito lako vidi u
medjuodnosu prideva i imenica. Svesni smo, na primer, da nema pleonazma u sintagmi 'mirisno
cvece' jer neko cvece ne mirise a neko cak i smrdi. U ovakvim slucajevima sintagma funkcionise
kao hiponim u odnosu na njenu imenicu. Ovde pridev dodaje jednu semanticku osobinu i
precizira znacenje imenice odeljujuci je od drugih vrsta cveca. Mirisno i lepo cvece zasluzuje
cak i epitet 'nebesko cvece' ili 'bozansko cvece', cime dodaje izvesne znacenjske elemente
imenici koja u svojim obelezjima njih ne sadrzi. Nema ponavljanja semantickih osobina ni u
kombinaciji 'lepo cvece' jer mozda neko cvece ne smatramo lepim. Medjutim, kad mislimo o
cvecu uopsteno, onda njegova semanticka obelezja u nasem apstraktnom misljenju mogu da
sadrze i ideju lepote i ideju mirisa. Njima je moguce dodati i ideju prolaznosti, jer je i ona u nasoj
asocijaciji sa cvecem. Ali, na primer, kad mislimo o ruzi kao cvetu koji volimo, onda obicno ne
ubrajamo u njenu definiciju bodlje iako su one njen integralni deo. S obzirom da ima ruza raznih
boja, specificna boja ne ulazi u grupu njenih distinktivnih semantickih obelezja. Za njeno
preciznije identifikovanje koristimo se pridevima. Posto princip ekonomije lezi u osnovi prirode
jezika, normalan zakljucak je da bez prideva ne bismo mogli da na ekonomican nacin izrazimo i
mnoge druge semanticke osobine i nijanse koje su nam potrebne za preciznije izrazavanje, kao:
'uvela ruza', 'precvetana ruza', 'velika ruza', 'ljupka ruza', itd.

Pored opste poznatih korisnih funkcija prideva, treba spomenuti jednu o kojoj obicno ne
mislimo iako nam ona omogucava da obogacujemo nas misaoni svet i da se slikovitije
izrazavamo i usmeno i pismeno. Rec je o ulozi prideva u stvaranju simbola. Kad u nasim
razmisljanjima povezujemo razne fenomene iz raznih misaonih monada, jedan od principa
apstrahovanja kojim se sluzimo je i princip poredjenja. Na primer, crvena ruza koja se otvara
moze da se uporedi sa crvenom zorom koja otvara dan ili sa pocetkom razvoja ljubavne strasti u
nekom bicu. U takvim slucajevima, bez prideva koji blize odredjuje imenicu ne bismo imali
osnova za stvaranje ovih i mnogih drugih simbola. Ima slucajeva u kojima je pridev dominantan
u stvaranju simbola. Na primer, izraz 'gorka casa' kao simbol neceg tragicnog u nasem zivotu ni u
kom slucaju ne zavisi od definicije case nego od metaforicke 'gorcine' necega sto mora da se
'popije'.

Gornji primeri, koji su inace samo mali indeks onoga sto postoji u nasoj kulturi i jezickoj
stvarnosti, dovoljan su dokaz da prideve treba ceniti daleko vise nego sto to sugerira naslov i
obrada clancica dr Stipcevica. Jos jednom, da se razumemo, svi znamo da je moguce
zloupotrebiti prideve, sto se cinilo, sto se cini i sto ce se, nema sumnje, i dalje ciniti. Ali za to nisu krivi pridevi; krivi su neki ljudi.

Najzad, primer koji dr Stipcevic nudi pri kraju svog rada potpuno je nezadovoljavajuci i dalje
daje pogresne sugestije mladim i neobavestenim citaocima. Njegova recenica, "Upoznao sam
coveka i njegovu cestitost", za koju on kaze da je lepse reci nego "Upoznao sam cestitog
coveka" ne samo da nije normalna gramaticka parafraza druge recenice, ona je vrlo
neekonomicna i semanticki drugacija jer govori jos o necem drugom cega nema u osnovnoj, tj.
drugoj recenici. Ako pisac hoce da se ide njegovim putem, onda moze da se kaze da se recenica
"Upoznao sam cestitog coveka" sastoji od ove dve recenice, "Upoznao sam coveka" i "Covek
je cestit", sto nam preko transformacija daje "Upoznao sam coveka koji je cestit". Ili ako hocete
imenicku parafrazu semanticki adekvatniju osnovnoj recenici, onda bismo mogli reci "Cestitost
je osobina coveka koga sam upoznao", iako je u njoj drugaciji semanticki naglasak. Ona bi
odgovarala na pitanje, "Zasto kazes 'cestitog'"?" sa odgovorom, "Zato sto je 'cestitost' njegova
osobina". Postavlja se pitanje, sta bi nas pisac radio sa sledecim recenicama da ih napravi
"lepsim" po njegovom modelu: "Video sam veliku ruzu" i "Ubrao sam uvelu ruzu"? Da li "Video
sam ruzu i njenu velicinu" i "Ubrao sam ruzu i njenu uvelost"?

U ovoj citavoj maloj stvari ima i jedan elemenat koji daje povoda za razmisljanje i kritiku sireg
obima, ali o tome nekom drugom prilikom. Sto se tice negativnih implikacija clancica dr
Stipcevica, najvelikodusnije sto moze da se kaze je da je on zrtva zaostalosti srpske lingvistike,
koja je bar cetvrt veka van tokova moderne lingvistike.

* Jezik danas, broj 2, Nova serija.

Iz knjizevnog nasledja

Dusan Puvacic

"Kako su nastale Bulatoviceve 'Beleske o HEROJU NA
MAGARCU'" – биће објављено као посебан текст




Коментари

Популарни постови са овог блога

ХУМОР - МОСТ ЗА СВЕ ЖЕЉЕ

ПОЛАРИС СФ АНТОЛОГИЈА `93. и прича АРТУРА КЛАРКА

КАКО ЈЕ ИНТЕРНЕТ УБИО ЖУРКЕ