ПЛАНЕТА ИЗУМА

Novogodisnja planeta izuma

Sve  covekove vazne igracke

Seciva

Grubo obradjeno kamenje evoluiralo je tokom starijeg
paleolita, otprilike 25 hiljada godina pre nove ere. Od
njega su pravljena dleta, igle, sekire i nozevi, a izradjivani
su ostrim klinom i cekicem, kojima je postizana finoca
ivica. Nedavna arheoloskaispitivanja u Danskoj pokazala su
da su, recimo, kamenim sekirama iz tog doba cetiri coveka
mogli poseci sumu srebrenih breza na 600 kvadratnih
metara. Za samo cetiri sata.




Poluga


"Dajte mi cvrstu tacku izvan Zemlje da stanem na nju,
pa cu zemlju pokrenuti", rekao je Arhimed, najveci grcki
fizicar i matematicar. U njegovo vreme, tokom treceg veka
stare ere, smatralo se da su tehnicki problemi vulgarne
stvari, o kojima je trebalo da razmislja radnicka klasa -
znaci robovi u to vreme. Arhimed bio jedan od prvih,
retkih naucnika koji se naucno posvetio polugi. Naravno,
istorija, koja mnogo toga ne zna, sigurna je da slavni
naucnik nije izumeo polugu. Zna se da je za njeno otkrice
zasluzan neznani junak, koji je hteo da pokrene nesto od
nekud. Ne zna se njegovo ime, ali  je neimenovani, bez
sumnje,  smesten na pocasno mestu u istoriji - negde na
pocetak kamenog doba.


Lepak


Prirodni lepak je bio u upotrebi jos u praistorijsko
doba. Korisceni su vosak i smola ili kaucuk i selak -
proizvod parazitskih insekata koja zive na drvecu. U starom
Egiptu, lepilo se pravilo od koze, kostiju i zivotinjskih
tetiva. Hemijski lepak je proizvoden tek tridesetih godina
ovog veka. Znaci, kada su pronadjeni sinteticki materijali -
na vise mesta u svetu istovremeno. Zato se ne zna ko je,
zapravo, izumeo moderni lepak, iako je on sasvim novo
dostignuce coveka.

Tocak


Najranija vozila imala su tockove od masivnih
drvenih blokova, izgradjenih od jedne ili vise dasaka, koje
su cepane od debelih stabala. Istoricari su izum tocka
pripisali ranim civilizacijama u dolini Eufrata i Tigra,
ali najnovija istrazivanja prilicno uzdrmavaju ove tvrdnje.
Jer, postoje oni koji pretpostavljaju da se tocak okretao i u
kamenom dubu.

Uze


Negde oko 2.800 godine pre Hrista, u Kini je
koriscena konoplja za dobijanje vlakana, a u ostalim
civilizacijskim sredistima nesto kasnije. Trebalo ih je
samo uplesti, sto se izgleda desilo u Sredozemlju tokom
polovine drugog milenijuma stare ere. Ne zna se ko je
izumeo uzad, ali se zna da su "krivci" brodovi. Razvoj
brodarstva u to vreme na Mediteranu, prosto je trazio jaku
uzad. Nasi preci u Evropi su to radili od konoplje i lana,
a starosedeoci Kube i Jukatana od vlakana biljke banane.


Lanac


Engleski kovac Filip Vajt, patentirao je lanac 1634.
godine, ali je masovna proizvodnja pocela tek u proslom
veku, kada je osvojena tehnologija za dobijanje livenog
gvozdje. Znaci, iako je ovaj metal pronadjen jos 1.100 godina
pre nove ere, na njegov liveni oblik i, izmedju ostalog i
lanac, cekalo se do sredine devetnaestog stoleca. Seoski
kovac Noah Higli, takodje iz Engleske, skovao je prvi lanac
u obliku kakav je i danas, 1820. i to za sidrenje brodova.


Kuglicni lezajevi


Kod nas se poslednjih godina odomacila izreka "Ipak
se okrece". Zapravo nista se dobro ne okrece bez kuglicnih
lezajeva. Njih je iuzmeo italijanski vajar i zlatar
Benvenuto Celini (1500 i 1571). U svom zitiju, on je 1543.
zabelezio:"Kada sam zavrsio lepi kip Jupitera, stavio sam ga
na drveno postolje, unutar koga sam smestio cetiri drvene
kuglice. Njihov veci deo se nalazio u rupama i tako sam to
divno nacinio da je i malo dete moglo s krajnjom lakocom
pomicati kip prema napred ili nazad." Medjutim, prva
ozbiljija primena kuglicnih lezajeva desila se 1780. za
pokretanje "krila" jedne vetrenjace u Holandiji.


Sraf


Tokom sesnaestog stoleca proizvodjaci vatrenog oruzja
koristili su zavrtanj, kako sve manje zovemo sraf, za
podesavanje nisana. Njega je usavrsio Feliben iz Nemacke i
to 1676. Kako nije bilo uslova za masovnu proizvodnju, prvi
srafovi bili su izuzetno skupi, zbog cega su se ugradjivali
tamo gde ni najbolji ekseri nisu bili dovoljno efikasni.
Negde oko 1870. u Londonu je napravljen alat za uvijanje
zavrtanja u drvo - svojevrsna busilica. Za tu masinu je
proizveden poseban sraf, i danas poznat pod imenom
"londonski uzorak".


Rasprsivac


Ovo ime je zapravo naziv za sve flasice na cijem vrhu
se nalazi mali otvor, koga aktiviramo jednostavnim
pritiskanjem. Najcesce ih koristimo za lepsi miris tela,
garderobe i prostora, jer se u metalne flase pakuju
raznovrsni dezodoransi i osvezivaci. Medjutim, ono sto je za
nas prijatno za bube i ostale insekte, recimo, rasprsivac je
- smrt. Izumeo ga  je  Lajl David Godhi 1941. u Americi.
Zapravo, on je usavrsio ideju koja se vrzmala po glavama
naucnika jos tokom proslog i pocetkom ovog stoleca.


Laser


Teo Maiman iz laboratorije Hugas u Malibu (SAD),
izumeo je laser 1960. godine. Ajnstajn je,  medjutim, jos 1917.
izjavio da bi, hvatanjem svetlosti pravilne frekvencije i
njenim upravljanjem na pokrenuti atom, ovaj izazvao da se
oslobodi visak energije i prevori je u svetlost. Tako,
zapravo, radi laser. Svega cetrdesetak godina posle izuma,
primenjuje se od medicine do kosmonautike. Ime je dobio od
prvih slova reci iz rogabatnog engleskog naziva: svetlosni
pojacivac za stimulaciju emitovanja radijacije. Ovako su ga
nazvali americki naucnici, koji su pokusavali da stvore
laser, od 1954. do 1958. Bezuspesno, naravno.
G. Brkic

www.danas.co.yu


Коментари

Популарни постови са овог блога

ХУМОР - МОСТ ЗА СВЕ ЖЕЉЕ

ПОЛАРИС СФ АНТОЛОГИЈА `93. и прича АРТУРА КЛАРКА

КАКО ЈЕ ИНТЕРНЕТ УБИО ЖУРКЕ