ТРЕЋИ ЖИВОТ РЕЈМОНДА КАРВЕРА

Treci zivot Rejmonda Karvera

Tvrdio je da je ziveo dva zivota.

Prvi: uz oca alkoholicara, koji je stalno bio u potrazi za poslom i u velikim dugovima. Kada je Karver imao 18 godina, 1957, njegov otac je izgubio porodicnu kucu, auto i namestaj i smesten je na bolnicko lecenje od trovanja alkohola. I dok su ga lecili elektrosokovima, u istoj bolnici, sprat nize,16-godisnja devojka Rejmonda Karvera rodila je prvo dete... Ubrzo se ozenio, dobio jos jedno dete i godinama radio sve moguce poslove: prodavao knjige, prao bolnicke podove, bio kelner... Izmedju dva posla pisao je pesme i price, najcesce na prednjem sedistu svojih kola..

- Verovali smo da ako marljivo radimo i cinimo ‘prave stvari’ da ce nam se prave stvari i dogadjati. A onda smo shvatili da naporan rad i snovi nisu dovoljni... Zivot je poceo da se rasprsava...

Karver se, kao i njegov otac, propio. Objavio je nekoliko pesama i prica, ‘usao’ u jednu antologiju, ali se njegov bracni i porodicni zivot raspao. God. 1977. napustaju ga zena i deca ( od 20 i 18 godina) ponavljajuci tako sudbinu koja je i njega zadesila. Iste godine prestaje da pije i tada pocinje njegov drugi zivot.

Tokom tog ‘drugog zivota’ koji je trajao 11 godina objavio je deset knjiga: pet zbirki prica, cetiri zbirke pesama, jednu eseja, a jedanaesta knjiga (sesta zbirka prica), objavljena je ubrzo posle njegove smrti. Lecen je hemoterapijom, odstranjeno mu je jedno plucno krilo, a umro je avgusta 1988. godine, u svojoj 49. godini. Kazu da je umro u snu. Mozda je sanjao da upravo pocinje njegov treci zivot...

Pisuci o sebi, ljudima i dogadjajima iz svog ‘prvog’ zivota Karver je ubrzo pomracio slavu Barta, Bartelmia, Picona... i - nalik Hemingveju, Selindzeru, Malamudu... - postao svetski poznat pisac. Njegove briljantne i opore price, skrtog izraza, takoreci bez i jedne emotivne recenice i uz  minimalno koriscenje najcescih knjizevnih sredstava (otud i naziv ‘minimalizam’), uvek su prozete dubokom emotivnoscu i tugom, cesto i nemocnim bolom ili ocajem onih kojima ‘izmice sreca iz ruku’...

‘Katedrala, Perje, Prisnost, Sto ne plesete, Posle teksas-odece, O cemu govorimo kad govorimo o ljubavi, Debeli, Mogla sam da vidim i najmanje stvari, Sefova kuca, Vitamini’... - price su koje se nalaze u vecini americkih i svetskih antologija...

Hocete li da ucestvujete u trecem zivotu R.K?
***************
Da, tekst koji nisam pustio... Sacekao sam da me sneki prestigne...

 Serbian Café : Diskusije : Knjizevnost

             americka knjizevnost : ray carver
             sneki - Sep 21, 1998 19:58 (209.161.225.103)

             ray carver o nastanku njegovog stila:

             "Ja imam vrlo slabo pamcenje.Kada ovo kazem mislim na vecinu stvari koje su se desile u mom
             zivotu a ja sam ih zaboravio,nista bolje nije ni moglo da mi se desi,svakako,ali taj prazan prostor
             postoji u mom secanju i na njega ne mogu da racunam da ce da mi se vrati...mesta,gradovi,imena
             ljudi,ljudi uopste...ogromna praznina.
             Nekih se stvari secam,malih stvari:nacin na koji je neko nesto rekao,izgovorio.Secam se necijeg
             divljeg ili nervoznog smeha,nekih predela,izraza lica,necije tuge...zbunjenosti...
             Mogu da se setim nekih dramaticnih situacija:nekoga sa nozem kako pokusava u besu da me
             napadne...secam se svog glasa,preteceg,kako pokusavam da nekoga zaplasim...vidim nekoga kako
             razvaljuje vrata,...neko pada niz stepenice...takvih dramaticnih detalja mogu da se setim kada je
             potrebno.Ali nemam tu vrstu secanja koje moze da evocira ceo razgovor iz proslosti,ton i nijansu
             tog razgovora;takodje ne mogu da se setim namestaja ni u jednoj sobi u kojoj sam provodio vreme.

             Ja izmisljam razgovore u svojim pricama.Ja jednostavno izmislim za tu pricu namestaj i uopste sve
             sto okruzuje te ljude,po potrebi,kao da su mi te stvari trenutno potrebne.
             Kazu da su zbog toga moje price jednostavne,ogoljene,cak 'minimalisticke'..."

             odabrala sam pricu 'susedi' koju sam slucajno prvu i procitala,i zbog tog nekog vise sentimenta,koji

             je jos uvek snazan,prepricacu vam je i otkriti 'minimalisticki'svet ray carvera na 'moj nacin'...


             susedi:

             prica o dva bracna para,suseda,millerovi(arlene i bill)i stonesi(harriet i jim).
             stonsi su na odmoru i ostavi su kljuc millerovima da im obilaze apartman,hrane macku i zalivaju
             cvece.
             od trenutka kada millerovi otkljucavaju vrata nepoznatog,tudjeg apartmana zapocinje i
             novi,neobican svet koji otkrivaju.Intimnost tudjeg stimulise njihov seksualni libido,i u njihovim
             pojedinacnim posetama apartmanu oni otkrivaju i 'nove'sebe,otkrivaju svet stonsijevih,koga
             dozivljavaju kao nesto'potpuno,sadrzajno i srecno',tako razlicit od njihovih obicnih zivota.
             bill u cestim posetama apartmanu isprobava harrietine haljine,jimova odela,pije njihovo
             pice...pretrazuje ormane ,udise nepoznate mirise i intimu u carsavima ...,masturbira...fantazira...i
             vraca se arleni seksualno stimulisan,noseci u sebi i deo stonsovih.
             arlene to isto dozivljava na svoj nacin...
             u trenutku kada su dosli skoro do 'otkrica'u svom zivotu i odnosu,istrazujuci tudji svet i
             zivot,arlene zaboravlja kljuc u zakljucanom apartmanu i carolija je grubo prekinuta.

             "Kljuc",rekao je."Daj mi ga."
             "Sta?"rekla je.I pogledala u vrata.
             "Kljuc,"rekao je."Kod tebe je."
             "Oh,Boze,"rekla je."Ostao je unutra."
             Probao je bravu.Zakljucano.Probala je ona bravu.Zakljucano.Usne su joj se opustile,pocela je
             ubrzano da dise,iscekujuci.Rasirio je ruke,zagrlio je.
             "Ne brini,"rekao je."Za ime Boga,ne brini."
             Ostali su da stoje.Drzali su jedno drugo grcevito.Naslonjeni na vrata kao da se stite od
             vetra.Zagrljeni.

             u jednom trenutku sam pomislila,pa mogu da pozovu kucepazitelja,on ce im odkljucati i resiti
             problem,ali samo na trenutak,jer to nije ni bilo vazno, obuzeo me je njihov uzas i strah.videla sam
             ih onako nemocne i uplasene,ne znajuci sta da rade.

             cudna prica i potresan kraj.
             kada sam je zavrsila nisam mogla da se otmem osecanju straha i gadjenja.kao da sam klecala na
             kolenima i virila kroz kljucaonicu, i gledala ih...
             taj njihov zagrljaj nije bio duhovno jedinstvo,to je bio zagrljaj da ih privremeno zastiti od vetra...


           NightStalker - Sep 21, 1998 21:58 (152.163.213.54)

           Choveche, ovo je dobro....
           i vishe nego dobro....

Mika - Sep 22, 1998 03:31 (194.247.199.204)

           Cestitam na izboru i pristupu...
           Sada mi je jasan ‘voajerizam’ kod Karvera koji si pominjala, mada se i dalje ne slazem sa takvom
           tumacenjem. Voajerizam je ovde u njihovoj masti, u zajednickom ‘grehu’ koji, zato sto je zajednicki,
           prestaje da bude i taj mali greh. (Uostalom, imamo mi naseg Selindzer-voajera, on ce nam to razjasniti,
           mada znam da ce reci: sneki je u pravu...)

           Da, mali zivoti pa mali i greh, zivoti koji se prosiruju takvim malim stvarima, a koje u njima odjekuju
           kao sudbinske promene...I koje oni tako i osecaju, kao otkrice tudjeg, zabranjenog sveta koji im se
           ‘sveti’ prekidajuci caroliju novog... Na kraju, oni su nasli neko privremeno duhovno i seksualno
           jedinstvo, drugaciji su nego na pocetku price... Zahvaljujuci takvom ‘otkricu novog’.... Koliko ce to da
           traje?

           Naravno, moze da se prica o snazi malih stvari i dozivljaja... Ali to ne bi razjasnilo taj strah, tugu pa i
           gadjenje koji se osete na kraju price. Mislim da to osetimo kao posledicu raskoraka izmedju dogadjaja
           i njegovog dozivljavanja.
           Oni su se, na kraju, uplasili svojih malih zivota koje takva promena moze da obogati a njeno
           prekidanje da dovede do velike brige, grcevitog trazenja oslonca. A mi, kada procitamo pricu,
           prepoznamo/uplasimo se onog dela takvog zivota u nasoj svakodnevici...

           Medjutim, Karver ima i boljih prica: ‘Katedrala, Perje, Prisnost, Sto ne plesete, Posle teksas-odece, O
           cemu govorimo kad govorimo o ljubavi, Debeli, Mogla sam da vidim i najmanje stvari, Sefova kuca,
           Vitamini’... - price su koje se nalaze u vecini americkih i svetskih antologija...



           sneki - Sep 22, 1998 05:47 (207.136.85.90)

           moram da se suprotstavim nekim tvojim razmisljanjima...,jer mislim da si vrlo blizu da shvatis carvera.
           kada sam spomenula voajerizam u carverovim pricama,koji je prisutan,kao i ogledala kao
           personifikacija trazenja(izgubljenog ili nepostojeceg) identiteta,mislila sam na nas voajere,citaoce i
           voajere ucesnike u pricama.
           u ovoj prici mi smo voajeri,hteli to da priznamo ili ne,jer sam pojam 'voajerizam'nosi u sebi nesto
           sramotno,budi stid u nama,zar ne?zato je to gadjenje i tuga koju osecamo na kraju price.
           voajeri su i glavni junaci,arlene i bill'ziveci'tudje zivote oni su 'obogatili',na kratko, i svoj zivot,jer
           ,miko,voajerizam je kratkog veka,ali dok traje ima snazan i jak uticaj .

           ne mislim da su se arlene i bill uplasili promene,pre bih rekla da su se uplasili saznanja da nece znati
           kako dalje sami,jer zive inertan,nemastovit,obican zivot,carolija voajerizma je prestala...oni su u
           jednom trenutku bili blizu 'otkrica',te tajne socnog,uzbudljivog zivota koji imaju njihovi susedi,ali nisu
           shvatili miko,da ta carolija traje kratko...kao i svaka carolija.



           sneki - Sep 22, 1998 12:11 (207.136.85.146)

           p.s.
           zaboravih najvaznije,secas se kraja 'o cemu govorimo kada govorimo o ljubavi'?,potseticu te:
           "Nema vise dzina,"rekao je Mel.
           "A sada sta?",rekla je Terri.
           Mogao sam da cujem otkucaje svog srca.Mogao sam da cujem otkucaje svakog srca.Mogao sam da
           cujem svaki ljudski pokret iako smo sedeli nepomicno, ne pomerivsi se cak ni kada je u sobu usao
           mrak.
           zar nije isto pitanje postavljeno?:" a sada sta'?



           Mika - Sep 22, 1998 15:38 (194.247.198.146)

           Da, sneki, pitanje je isto ali je sve ostalo razlicito. ‘O cemu govorimo kad govorimo o ljubavi’ je prava
           mala antologija ljubavnih ‘slucajeva’ - od posesivno-patoloske koja se ne libi ubista a zavrsava
           samoubistvom do ljubavi koja se, kad je sve drugo onemoguceno (secas se, leze izlomljeni i umotani
           u gips i zavoje kao larve) ispunjava time sto ‘mora’ da gleda svoju zenu... Dva suprotna pola ljubavi,
           kao zatvoren krug jer sve pocinje i zavrsava se zaboravljanjem na sebe...
           A izmedju - situacije iz njihovih ne bas jednostavnih zivota, dileme koje jos traju i saznanje da je
           ljubav nemoguce definisati, a to znaci ni programirati, a to znaci ni sigurno odrzati... I sve to u
           atmosferi sedeljke uz pice koje ‘pokrece’ neka pitanja, slabi ‘kocnice’ i pokazuje nas prirodnijim,
           cesce gorim nego boljim...
           Da. tekst je isti ali je njegovo znacenje sasvim drugacije, neuporedivo obuhvatnije pa time i teze... I
           zato je to odlicna prica...



           sneki - Sep 22, 1998 21:03 (209.161.227.149)

           miko,da nastavimo mi nas intimni dijalog zaljubljenih(ka) carverovog minimalizma...nego reci mi zasto
           tako tvrdoglavo insistiras na formalnom ali ne i sustinskom slaganju sa mnom?...zar je to toliko tesko
           ....,priznati?

           ' a sada sta?',recenica koja te je zbunila,jer nisi razmisljao.
           millerovi ostaju ispred zakljucanih vrata svojih suseda u ocajnickom zagrljaju,jel da?-zakljucana
           vrata-zakljucan svet stonsovih i 'bolji,sadrzajniji,smisaoni zivot'...koji su crpeli i svoj bogatili,KAO
           VOAJERI(secas se,to je uradio i sdj sa nama,postali smo voajeri zadnjih nekoliko minuta pre smrti
           seymour-ove...scena u liftu...do 'pucnja koji se nije cuo'...ali sdj nas je kaznio,prisustvovali smo
           mucnom kraju ne nadajuci se toj mucnini..),to isto radi i carver,kaznjava svoje 'protagoniste'jer su
           voajeri,jer SU STATICNI,INERTNI,NEZAINTERESOVANI ZA PROMENE..
           jer millerovi su verovali da je njihov zivot nesadrzajan,jalov,besmislen...cim su intimu nepoznatog
           apartmana preneli i u svoj stan,poboljsao im se i seksualni zivot,i zivot uopste...i kada su vrata ostala
           zakljucana(zato nikome i ne pada na pamet da zove kucepazitelja,miliciju,provalnike...da obiju
           vrata)zakljucao se ZAUVEK I TAJ BOLJI ,strani,tudji,zivot u kome su oni ziveli kao V O A J E R
           I,jer drugacije nisu ni znali...

           'a sada sta',pita terri.
           secas se,oni se spremaju na veceru...
           ali inercija koja je prisutna,ta staticnost,tako prepoznatljiva kod carverovih likova ih ne pomera sa
           mesta...i ne samo to...nema akcije zato sto tako polupijani,u polutamnoj sobi bez sunca,dele
           cutke,svako za sebe, taj antagonizam,zaljenje,sumnje,koje je inicirao mel svojim pricama o ljubavi...



           sneki - Sep 23, 1998 07:28 (207.136.86.147)

           da miko,rekla sam ti za 'pasivnu inicijativu'ili'pasivnu spremnost'za menjanjem koja povezuje ove
           junake razlicitih prica...
           medjutim znas sta je mene opcinilo,to je pravi izraz kada pricam o carveru,a pricam o njemu
           godinama...taj njegov minimalizam,nemam nista protiv ni maximalisma u pisanju,ali taj mimicki stil koji
           insistira na tom nekom' duhovnom siromastvu' 'protagonista',te njegove ogoljene recenice i cesto
           sturi opisi sa dosadnom dikcijom onog koji nam prica,to je mene miko opcinilo...i otsustvo svake
           emocionalne veze medju likovima...uporedi manipulativnog dostojevskog i carvera?uporedi tog
           ruskog'shakespeare-a'koga sam bdw obozavala,ali u svojim adolescentnim godinama,kada mi je bilo
           potrebno emocionalno praznjenje u ogromnim kolicinama...ili nekog naseg,nadobudnog
           pisca,pavica,selenica ,recimo...bolna patetika,ocajnicko egzibicionisticko stremljenje ka
           'intelektualizmu',prazna' erudicija'i tirade,tirade...zar ne?
           ako citas postove ovih lokalnih 'intelektualaca' na ovoj 'sekciji za knjizevnost',sa kojima ponekad
           vodim 'ljute'bitke,taj syndrom ces primetiti...tirade,tirade,tirade...pateticno,a sto je jos strasnije,to i ne
           shvataju.
           zasto sam ovome posvetila svoje dragoceno vreme:da se tebi 'zahvalim'za tvoj minimalisticki stil bez
           nepotrebnih stranih (vujaklijevskih)reci...jer ja se trudim da NIJEDNU ne upotrebim,osim kada zbog
           zurbe i lenjosti upotrebim celu recenicu/frazu na engleskom,jer taj jezik je u svojoj jednostavnosti
           fantastican...(seti se mog traktakta o sorry i thank you,koji bi sada zvucao ,a i zvuci glupo...ali kako ti
           drugacije objasniti,zar ne?),i zato su i prevodi sa engleskog teski,pogotovu ako neko prevodi
           carvera,KOJI SE CITA IZMEDJU REDOVA,a to mi znamo,zar ne?

           interesuje me da li si i ti doziveo mel-a na isti ili slican nacin(sreca da je ovde otsustvo svake filozofije
           i ucenja...)?
           kako objasnjavas onaj metalni oklop(njegova zelja da bude vitez u oklopu),onaj par u gipsu(opet
           oklop)kome se on divi i nalazi malte ne opravdanje za rec ljubav u njihovoj ljubavi,i ono odelo kao
           zastita od pcela,gde je on pokriven od glave do pete...zar nema tu simbolike?

           i seti se one recenice(prepricane)kada govori o bracnom paru u bolnici i njihovoj ljubavi:'...mi
           moramo da se osecamo neprijatno kada govorimo kao da znamo o cemu pricamo,kada govorimo o
           ljubavi..'doktor nije pronasao odgovor na pitanje sta je ljubav,samo nagovestaje kroz tu
           'spiritualnu'rekla bih,ljubav dvoje staraca...zar ne?



           Ivan K. - Sep 23, 1998 10:08 (209.47.235.50)

           Sneki,cestitam na koncentraciji i fascinantnoj analizi,pravi,istinski knjizevno/kriticki dozivljaj.
           Oprosti na mojoj indiskreciji(ispostovacu duboko svaki tvoj odgovor/neodgovor):da li bih mogao da ti
           u nekom od sledecih javljanja ostavim svoj e-mail?,voleo bih da mi se javis ako si raspolozena.
           Hvala unapred i izvini jos jednom,izazov je bio jaci od moje samokontrole.
           Pozdrav

           p.s.
           da li imala priloge svojevremeno u "Intervju-u" i "Danas"?,prepoznatljiv stil...

 Mika - Sep 23, 1998 13:30 (194.247.199.133)


           Evo, sneki, priznajem da se slazem sa tobom, i priznajem da to moje priznavanje nije tvrdoglavo vec
           uporno i na argumentima zasnovano... Opaske su ti tacne, osim insistiranja na voajerizmu. Oni su
           voajeri u svojoj masti, ono sto ti zoves v. su njihovi snovi, zelje, potisnuta erotika koji se ispolje u
           tudjem/novom/drugacijem/slobodnijem prostoru...
           Prepisujem, samo za tebe, malo Karvera(iz price ‘Groznica’) sa mojom (prikrivenom?) porukom tebi:

           ‘ Na sledecem casu crtanja akvarelom osecao se neobicno mirno i pronicljivo. - Ovako, ovako -
           rekao je vodeci ruku ucenika. - Delikatno. Kao dasak na papiru. Samo dodir. Tako. Vidis? -rekao bi i
           osecao kao da je i sam to upravo otkrio. - Sve je u nagovestaju! - rekao je pritiskajuci ovlas prste Sju
           Kolvin dok je vodio njenu cetku. - Moras da radis na svojim greskama sve dok ne izgledaju kao da su
           namerne. Razumes?

           Mislim da je u ovim ‘poukama’ citav Karver, njegov stil i pripovedacka tehnika, pristup temama, A ono
           na kraju - raditi na svojim greskama sve dok ne izgledaju kao da su namerne - to je dragoceno, i za
           tebe, a i za mene.



           sneki - Sep 23, 1998 13:41 (207.136.84.149)

           svidja mi se tvoj nacin slanja poruke,ne samo sto je posaljes,ti je opet i objasnis,podvuces...miko?
           i naravno,nisi mi odgovorio na pitanja a ni na pitanje 65,cini mi se....?
           samokontrola je cudna osobina kod coveka,ja je nemam,a zanimljiva mi je kod drugih,mada me u
           sustini nervira...,da nervira me.



           sneki - Sep 23, 1998 14:57 (207.136.84.149)

           encore za tebe miko,kao i uvek...u nedostatku kreativno-stvaralackih inspiracija ja se okrecem
           'strastima'.
           miko gresis,nije to carver koga si citirao.ja volim carvera od pre dvadeset ,dvadeset pet i vise
           godina...carvera alkoholicara,losera,usamljenog i izgubljenog carvera...zato su mi i price iz edicije
           'hoces li molim te da se smiris,molim te'...ili vec kako slobodan prevod moze da bude,iz 1971
           god,najbolje... jer taj njegov problem sa alkoholom se reflektovao tako sto njegovi likovi ne mogu
           bez alkohola,bez ljubavi,bez posedovanja,ili sve to odjednom, ili sta im dodje'pod ruku'..,kasnije,vec
           je smeksao,vec je izgubio tu 'vezu'sa tim svojim junacima,mozda ga malo ima u poeziji,ali to vise nije
           taj carver,nema autobiografskog vise,kako je postao 'izlecen'alkoholicar,tako su se i njegovi likovi
           'izlecili',nazalost.
           meni je 'fat' ili 'debeo',kako ti kazes potresna prica,kao i 'oni nisu tvoji muzevi',ili'otac',strasno,ili ta
           naslovna'hoces li da se smiris molim te,molim te?'kao i 'sta je u aljasci?'...i skoro sve iz te edicije...ili
           'ideja'(tipican primer duplog voajerizma):muz gleda iz dvorista svoju zenu kako se skida i seksualno
           se uzbudjuje,a njega gledaju kako on gleda svoju zenu,komsije od preko puta...

           evo ti deo iz njegovog eseja 'a storyteller's shoptalk','81.

           ...Kada mi je bilo dvadeset sedam godina,davne 1966.dosao sam do zakljucka da sve teze mogu da se
           skoncentrisem na dugacka stiva,romane.U to vreme imao sam problema ne samo u pokusajima da
           citam romane,vec i da ih pisem.
           Moje strpljenje me je napustilo.Vise nisam imao nerava da pisem romane.To je vrlo kompleksna i
           dosadna prica da bih vam je sada ovde objasnjavao.Ali znam da je to jedan od glavnih razloga zasto
           sada pisem kratke price i pesme.Udji,izadji,ne gubi vreme.Nastavi.
           (to je inace i naslov jedne od njegovih prica!)...

           tako da pricamo o razlicitom carveru...pored toga,,ti citas' jugoslovenski' prevod,ja citam original...sta
           da radimo?

           rekoh li ti da je ona trkacica svetska,na 100 i 200m,jo-floo umrla od komplikacija na srcu u 38
           god.?moracu da smanjim svoje' fizicke o...i spajanje sa prirodom' da ne odem pre vremena u' vecna
           lovista'...(bas je to lep izraz,vecna lovista...a?sta znaci ustvari vecna lovista?)


           Mika - Sep 23, 1998 16:13 (194.247.198.197)

           Razumela si, ono gore je moj odgovor na prvu poruku. Druga je - pa da, nesto drugo... A ti si
           ubedljivo brza od mene u porukama, pa cu sada malo duze, da zavrsimo zapocetu temu...
           Mislim da je kljucna situacija u prici (‘O cemu govorimo...’) onaj trenutak kada Mel, kardiolog, sto nije
           slucajno, iz pozicije drugog braka, ocito pun iskustva - i zivotnog i strucnog, lekarsko-kardioloskog,
           kaze:
           - Sta zapravo bilo ko od nas zna o ljubavi? Pre mi se cini da smo mi tek pocetnici u ljubavi... - i da to
           nije samo retorika u slavu ljubavi pokazuje njegovo dalje objasnjenje - ‘Tesko mi je da objasnim
           cinjenicu da mora da sam takodje voleo i prvu zenu’ .... ‘mislio sam da je volim vise od samog
           zivota’.... A sada je mrzim iz dna duse’...’kako to tumacite? Sta se desilo sa tom ljubavlju?
           Niko u prici, pa ni on koji bi to najpre trebalo da moze, nije u stanju da definise ljubav, a vec sam
           gore to napisao: to znaci da niko nije u stanju da utice na nju, da je programira, da se obezbedi da
           ona traje... Svest da ta ljubav koju svako u tom trenutku oseca nije stalna, da ce mozda proci, nestati,
           cak se pretvoriti u mrznju, ta neizvesnost ljubavi daje prici posebno obelezje, to je mesto gde se ona
           preliva u zivot - uz sve one primere ljubavnih ‘slucajeva’ - i gde ona neposredno dodiruje svakog
           citaoca. Neizvesnost, strah, prolaznost i najjacih osecanja u nama... Sta onda preostaje onim drugim,
           slabijeg intenziteta?
           Zapazanje o ‘okopima’ ti je odlicno - priznajem da sam ljubomoran sto to ja nisam zapazio... Razradi to
           malo, to je vrlo zanimljivo...
           A primedbi, naravno da imam na konstatacije na ‘odsustvo emotivnih veza izmedju likova’ - veze su
           tu, cak jake, ali iskazane drugim sredstvima nego sto je to uobicajeno, bez patetike i sentimentalizma,
           spustene na zemlju, moglo bi da se kaze...
           Pavic, Selenic, Dostojevski - sneki, tu si preostra... Pavic je napisao izuzetne price i takodje
           izuzetanHazardski recnik, Predeo slikan cajem, mozda jos Unutrasnja strana vetra - ostalo, sto dalje
           to ipak slabije, a ovo najnovije, na Interentu, to je vec cist manirizam. Selenic i ‘Ubistvo.... , pa ‘Ocevi i
           oci’ to su dobre knjige savremene spske knjizevnosti, mozda nisu svetske jer su suvise nase, ali to
           ima svoju vrednost druge vrste... A Dostojevski je pisac - institucija, epoha, moze da nam se svidja ili
           ne, ali je to tako... Najzad, cim ti je deo zivota obelezen njime, to je dovoljno...
           Previse teksta od mene...
            sneki - Sep 23, 1998 16:57 (209.161.229.232)

           dozivljavamo ljubav razlicito,ili je vidimo isto ali je 'prezentiramo'razlicito,sta ti mislis?
           meni je kljucna scena u toj prici(koja nije po meni jedna od boljih,zao mi je,ali me to nije sprecilo da je
           podelim sa tobom..),prevescu ti fragmente:

           "Prebio me je jedne noci.Vuko me je po dnevnoj sobi drzeci me za zglobove.Neprestano je
           govorio,'Volim te,volim te.kucko.'I nastavio je da me vuce po sobi,dok sam glavom udarala po
           stvarima."

           (...)"On me je voleo ipak,Mel.Priznaj mi to,"rekla je Terri."To je sve sto trazim.Nije me voleo na
           nacin na koji me ti volis,to i ne pokusavam da kazem,ali voleo me je.Sa tim mozes da se slozis,zar
           ne?"

           (...)"...Sve ovo,o svim ovim ljubavima o kojima smo pricali,ostace samo secanje.Mozda cak ni
           secanje.Da li sam u pravu?Da li sam daleko od istine?...

           (to je mel rekao,kardiolog,doktor) i ovo:... "Ja sam samo mehanicar.Odem tamo,zajebavam
           se,popravim stvari.Sranje,"rekao je Mel.

           a oklopima,nisam sigurna da sam razumela sta tacno znace,mislila sam da ces mi ti pomoci,to je ustvari
           jedina nepoznanica u prici...mogu da se tumace svakojako,ne bih da se rasplinjujem toliko,jer sada
           zaista moram da se vratim loftu i crtezima,'cucemo'se sutra,valjda ces mi odgovoriti preko noci...a
           mozda mi nekad i das sansu da se 'uzivo' cujemo?ili je taj domen/kompjuter,'strogo kontrolisani
           vozovi'?ovo me ponekad smara...

           za dostojevskog treba imati puno smelosti a i znanja da bi se neko usudio da kaze da je najveci
           manipulant emocija;kao oni, ako se secas, indijski filmovi koji su jedno vreme bili popularni u
           jugoslaviji.
           da,ja nemam nerava za mr.dostojevskog,a ni znanja,moram da priznam,jer sam ga' napustila'i nisam
           nam dala sansu da se upoznamo...ali...



           sneki - Sep 23, 1998 18:53 (209.161.227.126)

           p.s.
           cudan moj prevod,tek sada vidim ovako obnevidela,.".vuko..."ali i dalje je takav-kakav aktuelan za
           dozivljavanje poruke,ako uopste dopre do tebe...jer ti citiras:
           "Tesko mi je da objasnim cinjenicu da mora da sam takodje voleo i prvu zenu’ .... ‘mislio sam da je
           volim vise od samog zivota’.... A sada je mrzim iz dna duse’...’kako to tumacite? Sta se desilo sa tom
           ljubavlju?"..
           i sta da ti ja na to odgovorim?konstatacija tako poznata,obicna,normalna..trivijalna samo zato sto si opet
           ZABORAVIO,miko mo,j glavnu stvar(zato ti se i javljam ponovo da ne bi ostao u uverenju
           pogresnom)on kaze njima da je njegova zena alergicna na ubod pcele,secas se?sanja da se pojavi u
           zastitnom odelu sa kosnicom i pusti ubitacne pcele da je izujedaju i ubiju,smrt u mukama,naravno...TO
           ISTO RADI I ED,VUCE JE PO SOBI DRZECI JE ZA NOGE DOK ONA UDARA GLAVOM PO
           NAMESTAJU...I TO SE MIKO ZOVE LJUBAV,on se ubija zbog nje,secas
           se?kardiolog/doktor(citirala sam ti ga,kao mehanicara)nema muda da zadrzi zenu i decu...zato je tako
           gorak,on mrzi svoju bivsu zenu iz nemoci,TO ZNAS,valjda.
           tako da je poenta price njegovo neko opravdanje pred sobom i terri i drugima,ako kaze da je sve
           secanje koje bledi,prolaznost(a ti se tu slazes,kako vidim),samo neimanje dovoljno hrabrosti(potreban
           mu je alkohol da bi o tome pricao)pred sobom da prizna da je promasen covek,promasen
           otac,promasen muz,promasen ljubavnik,pa i promasen lekar.
           zato on prica pricu o dvoje ljudi u gipsu i o uzasu muza koji ne moze da vidi svoju zenu ...zar ti u to
           verujes?,zar ti mislis da je to ljubav?ne miko,gresis,to nije ljubav...to je starac u ocaju i strahu : ako
           ostane bogalj,a zena mu umre,KO CE O NJEMU DA SE STARA,to se miko zove
           SEBICNOST,STRAH od samoce,NEMOC...

           ovo moje praznjenje je rezultiralo skoro zavrsenim crtezom koji je tako traljav i besmislen da ne
           znam da li cu uspeti da ga zavrsim do petka...ali ti si tu,od tebe ocekujem inspiraciju,ne napustaj me
           sada,bar ne do petka...

voajer - Sep 24, 1998 12:00 (207.164.161.22)

           Hidy-Hi-Hidy-Ho,"neighbor"!
           Designer's dilemma,eh?
           Prolazna stvaralacka kriza,sneki.

           Ivane K.,odgovor je : N E!
           sneki je "One Smart,Tough Cookie"!,give up,my friend!
           Moj ti je savet Ivane K.:"Welcome to The Club of The Lonely Hearts",i uzivaj u tisini,tiho...

           Pozdravi sneki...
           Pozdravi Miki...



           Mika - Sep 24, 1998 14:21 (194.247.198.158)

           Mnogo smo se rasirili, sneki, po celom Karveru pa sada i po detaljima njegovog zivota, ono sto znamo
           o tome. A to je, ipak, relativno, zavisno od mnogo cega...
           Verujem da o knjizevnosti, i pojedinim piscima, vredi govoriti imajuci na umu, i pred sobom, ono
           najbolje sto su napisali. Ja sam gore vec rekao sta je to, koje su to price, po mom misljenju, najbolje
           kada je Karver u pitanju.., Ostalo me manje zanima jer je detalj, manje ili vise specifican, koji ne
           reprezentuje pisca i njegovo delo vec je doprinos nekoj nasoj trenutnoj tezi...
           Takodje i dobra prica - ona je celina i dogadjaja, i likova i atmosfere koje obuhvata - ako se ‘izvade’
           iz nje kao ilustracija ekstremni dogadjaji, koji imaju smisao u celini price kao krajnosti od kojih se
           bezi, koji obelezavaju ‘granice’nece se pomoci tumacenju price i licnosti, vec ce se sve pretvoriti u
           ..... kako ono bese .... Kviskoteku, cini mi se? E, pa sneki, imas li ti Kviska? Ja ga nemam...
           Predlozi jednu od navedenih prica za dalju diskusiju... Ako mene pitas, ja sam odmah za pricu ‘Perje'
           - mislim da je ona jedna od najkompleksnijih K. prica. Naravno i ‘Katedrala' pa ostale navedene... Ili
           da nastavimo o ovima o kojima smo poceli, oklop je ostao tema za koju bi rado cuo i jos necije
           misljenje...
           A crtez, sneki, crtez - ne salim se - procitaj K. uputstvo za akvarel, zaboravi K- ovu poslednju
           recenicu - zaboravi ovu nasu diskusiju i jos ponesto oko sebe i - to ti je to... Fino, delikatno, kao
           dasak, misleci samo na to - kao sto cinis sa svime do cega ti je zaista stalo..



           sneki - Sep 24, 1998 17:21 (209.161.227.80)

           miko,miko,ja sam svesno odabrala 'tezu'ulogu u ovim razgovorima o knjizevnosti,mozda je trebalo da
           naucim nesto od sdj?ovako ti i dalje pruzam zadovoljstvo 'coveka iz pozadine'koji sa prefinjenom
           diskrecijom usmerava i stisava neobuzdanost i senzibilnost...ili,sto bi bilo tuzno,ne prepoznaje...

           imam svoje objasnjenje za oklope:secas se melovog monologa o vitezu na konju,gde je za njega
           ljubav spritualni fenomen,i njena kulminacija u tom viteskom kodeksu?
           taj njegov heroj,srednjovekovni vitez u oklopu ustvari gusi,skriva ljubav tim oklopom.
           on sebe vidi kasnije u zastitnom odelu,potpuno zamaskiran i anoniman,i to odelo predstavlja njegovu
           nepristupacnost,kako sam ja shvatila,moderan,'diskvalifikovan'imidz viteza...sta ti mislis,mozda sam
           pokrenula kod tebe razmisljanje na tu temu ili se jos nesto trazi,jos malo objasnjenja za konacan,tvoj
           zakljucak?
           a kod bracnog para u bolnici,upravo taj strah,od ugusene,sputane ljubavi...mada ja i dalje mislim da je
           to i strah od usamljenosti i nemoci...ali to je vec kako ti rece,prosirivanje,razvodnjavanje teme...

           voajer,it's a show time,a?postavljam te za predsednika kluba 'usamljenih srdasaca',ostala
           zaduzenja,molim te prepusti meni.

           p.s.(da ne bude encore za tebe miko,naljutio si me)...
           i ja sam ti dala spisak 'mojih'prica,mozda je tu neka koju si i ti procitao...jer kako kazah,ranije,ako se
           secas,carver je carver iz te prve zbirke"hoces li molim te da se smiris,molim te?"...cak i naslovi imaju
           svoje skriveno znacenje,zar ne?



           Mika - Sep 25, 1998 01:09 (194.247.198.148)

           Za oklop - to je to. Ja sam nesto slutio na tu temu, ali nisam mogao da formulisem. Bravo sneki. I to je
           bitno objasnjenje jer se iz njega mogu dalje izvoditi K. shvatanja ljubavi pa i drugih emocija slicnog
           registra jer ih on, u svom ‘minimalizmu’ malo gde objasnjava, a teme su mnogih prica...
           Znao sam ja da ces ti naci pravi odgovor i, da - vidis koliko je bolje da ja postavljam pitanja... Prvo: das
           pravi odgovor, pa te to angazuje, i onda nema gomile pitanja koje ja treba da razgrcem, odgovaram
           na pola...
           Od prica koje navodis, samo mi je ‘Debeli’ poznata, ostale nisu u ovim dvema zbirkama - ili su im
           prevodioci ‘prepevali’ naslov a ne preveli... Ali ‘ Katedralu’ i ‘Perje’ jedostavno moras da procitas,
           makar i posle petka...
           Pokusacu da formulisem sta je to K. minimalizam - bas da vidim sta ce da ispadne...



           voajer - Sep 25, 1998 13:34 (207.164.161.18)

           Oprosti mi molim te,sneki.U nekom svom(za mene neprepoznatljivom sada)ushicenju rekoh to i ne
           sluteci koliko zvuci "patronizovano" i krajnje nadobudno...ne bih zaista zeleo da pomislis da sam
           neki bolesnik koji te proganja,ja samo zaista,istinski uzivam u tvojim tekstovima.
           Jos jednom,oprosti mi...

           Pozdrav



           Mika - Sep 25, 1998 15:50 (194.247.198.218)

           Da, ti lepo glancas te tvoje oklope, isterujes im sjaj, vidim ja, ma odavde vidim kako se sjakte...
           To je bio lep potez, ali to je samo jedna prica... Evo, na primer prica ‘Debeli’ - oboje smo je citali -
           mislim da sam je rastumacio, a bas bih voleo da prethodno cujem tebe. Zavrsava se: ‘Zivot ce mi se
           promeniti. Osecam to.’ - zasto? I - sta ce se to promeniti... Naravno, ne ocekujem odgovor odmah. Ali
           izazov ostaje...

            sneki - Sep 25, 1998 17:21 (209.161.224.214)

           napokon miko,izgleda da svi dobiju poruku na vreme,vec sam pocela da se brinem...

           moram ovo da ti prenesem ma koliko 'zvucalo'zadrto,odsecno(kako jenom grubo rece i ozalosti
           me)...
           moras da mi verujes kada je carver u pitanju:
           njegov minimalizam (to je carver,tu smo se slozili)postoji samo u tim ranim pricama,koje su
           kratke,sture,ogoljene...catedrala,perje...i ostale,koje je kasnije napisao i skoro promenio stil vise
           nemaju taj 'minimalizam',vec mozda tragove realizma(sada nagadjam...)ali su dugacke neobjasnjivo i
           cesto im kraj slab,neefektan ni prici kao kod ovih koje sam ja nabrojala.
           ponovo cu ih nabrojati,mozda je neka zalutala i kod tih tvojih antologija????:

           1.debeo
           2.susedi
           3.ideja
           4.otac
           5. sta je to u aljasci
           6.da li ste vi doktor
           7.oni nisu vasi muzevi
           8.hoces li molim te da se smiris(ili vec kako),molim te?
           ..........i jos dvadeset takvih dragulja,kratkih,sazetih,stravicnih,gde me do izbezumljenja teraju da
           pronadjem moralnu poruku skrivenu
           i ostave me kao bananariba u strahu ponekad,a ponekad u velikoj nedoumici,sa onim cuvenim:'a sada
           sta?'

           tajnu zadnje recenice da bi shvatio moras da pocnes da citas od: 'Cekajuci na sta?To bih volela da
           znam.
           Avgust je.
           Moj zivot ce se promeniti.Osecam to.'

           pa miko,pocni,za promenu...ja sam traljavo zavrsila svoj loft,sada vise ne moj...srecom,kao i uvek
           uostalom, svidjali smo se klijentu, i ja i moji crtezi.

           p.s.
           naravno da sam danas kupila i tu tvoju zbirku,tj.price 'perje'i 'katedralu'koje sam inace namerno
           izbegavala...ali,zelja i radoznalost da vidim sta to tebe toliko odusevljava kod carvera,sto kazase ovi
           iz kluba usamljenih srdasaca...bila je jaca...
           a ja cu ti miko,sa velikim zadovoljstvom otkriti tajnu carverovu koju samo ja znam,i uskoro i ti i
           ostali,svi...koji imaju 'sluha',ali kroz te male 'dragulje'koje sam ti nabrojala.pa ces shvatiti
           voajerizam,ogledala...odsustvo ljubavi i emocija...nas zivot,tvoj,moj,njihov...

           pocni,ja cekam nestrpljivo da ti se pridruzim...



           sneki - Sep 25, 1998 23:12 (209.161.227.53)

           Ovim tekstom ipak zelim da zavrsim na neki nacin zapostavljenu(od tebe)pricu 'susedi',sa kojom
           pocinje moja 'opsesija'sa carverom i budi sentimente i onaj osecaj gadjena/straha/nemoci...a i moja
           zelja da ti to sve prenesem nekako, jer smatram te njegove rane price vrlo vaznim za neko
           formiranje konacnog misljenja/razmisljanja o carveru i njegovom uticaju na mene,verovatno i
           tebe,jer on ostavlja traga,moras da priznas ,budi neka mracna razmisljanja o zivotu,smislu...bar kod
           mene,ne ostavlja me ravnodusnom,uopste.

           i ko kaze da cuda ne postoje ?naidjem na carverovo objasnjenje o 'susedima',mozda bas na vreme,a
           mozda i kasno...
           'saljem'ti poruku,moj prevod,naravno,i moram da priznam da nisam u stanju da mislim na formu pri
           prevodjenju,vec sustinu,u zelji da to sto ja dozivljavam ,dozivis i ti...donekle

           ovo je carverov tekst:

           o'susedima'

           'susedi'su mi prvi put pali na pamet kao ideja za pricu u jesen 1970.godine,dve godine po mom
           povratku iz tel aviva u ameriku.
           dok smo bili u tel avivu prijatelj nam je ostavio apartman na cuvanje.naravno,nije se nista slicno desilo
           sa nama kao u prici,ali moram da priznam da sam 'njuskao okolo',otvarao frizider,jeo i pio...
           Dva-tri puta dnevno sam obilazio apartmansvog prijatelja,sedeo u njegovim foteljama,prelistavao
           njegove knjige i magazine,gledao kroz njegov prozor.priznajem,to je ostavilo snazan uticaj na
           mene.trebalo mi je dve godine da se to iskustvo slozi u pricu,ali cim se pojavila ideja,ja sam
           jednostavno seo i napisao 'susede'.
           izgledalo je vrlo jednostavno da se prica 'oblikuje' u to vreme.
           vrlo sam je brzo napisao,secam se.stvarni rad,ona umetnicka forma je dosla
           kasnije...originalno,rukopis je bio mnogo duzi,dva puta duzi,ali ja sam tekst skracivao i doveo ga na
           ovu sadasnju dimenziju i meru.
           mislim da je u prici 'uhvacen'osnovni osecaj misterije,kao dodatak sveukupnoj konfuziji i zbrci,osecaj
           misterije,rekao bih neobicnosti koja daje tretman glavnoj temi,u ovom slucaju,prici.moram da kazem
           da su 'susedi'vrlo stilizovani,i to je ono sto daje vrednost celoj prici.

           svakom narednom posetom stonsovom apartmanu miller je upadao sve dublje i dublje u ambis koji je
           sam stvorio.
           prekretnica u prici je trenutak kada arlene insistira da sledeci put ona ide u apartman
           sama.konacno,bill popusta.ona se otkriva kroz reci i ponasanje(boja njenih obraza postaje
           ruzicasta,tragovi njenog lezanja na tudjem krevetu vide se na njenom dzemperu)sto ukazuje da je i
           ona 'angazovana'oko iste stvari kao i on...
           ja mislim da je prica manje vise umetnicki uspeh.moj jedini strah je bio da je proredjena,bleda i isuvise
           elipticka,isuvise nehumana,ali da budem iskren,ne verujem da neko moze ovakvu temu da voli
           bezrezervno,a da pri tom zaboravi na sve ostalo...ovo je prica koju ultimativno pamtimo po necem
           prljavom,sirini i slobodoumlju i sentimentima glavnih junaka.no,ovo je razlicita vrsta price,razlicita u
           svakom slucaju-i unutrasnje i spoljasnje istine ne daju neku posebnu vrednost i znacaj prici,plasim se
           da su to karakteri ili neke druge vrline koje daju tu posebnu draz koju ima kratka prica...

           i kao sto rece jedan od 'nemih voajera'koji progovi danas a koga cu parafrazirati ipak i mozda ga
           nateram da se prikljuci nekada,ikada:



           sneki - Sep 25, 1998 23:19 (209.161.227.53)

           ...pogresno sam umesto edit...send...


           zato pratim iz prikrajka diskusiju o ray carveru...

           your humble narrator



           chooboorah - Sep 25, 1998 18:59 (207.236.3.146)

           sneki, ja sam carvera "otkrio" pre vise od deset godina - jednog davnog avgusta - i moj se zivot
           promenio. na izvestan nacin ja se njegovih tema plasim - taj minimalizam o kojem ti pricas dovodi sve
           na jednu cistinu, ogoljeno do krajnjih granica. i tada nastupa nemi trenutak suocavanja.

           jos onda, ne znajuci da ce autor kojeg sam uprvao "pronasao" umreti za koji dan (koncidencija, eh?),
           imao sam, citajuci njegove price, utisak "raspadanja". svega. (sada bih mogao da krenem sa
           paralelama tipa bukowski i razlika izmedju cb i rc, ili da se nadovezem na REM i "it's the end of the
           world as we know it"). zarko je bar u jednom bio u pravu - lenj sam da razmisljam ;)

           dakle miko,pocinjemo sa carverom.naravno,posveticu se kompletno 'catedrali' i 'perju',kasnije,ili u
           medjuvremenu,svejedno...

           'debeo'...ti si na redu,miko:

 Mika - Sep 26, 1998 01:35 (194.247.199.187)

           Sta je to Karverov ‘minimalizam’?
           Na prvi pogled u njegovim pricama nema nicega ‘minimalnog’, cak bi se mogao steci drugaciji utisak:
           duze su od klasicne novinske ili magazinske short story, po nekim ranijim podelama pre bi se moglo
           reci da su novele nego pripovetke jer nemaju razgranatu fabulu, ni mnogo dogadjaja u nekom
           vremenskom rasponu, nema ‘raspricanosti’ vec pricu ‘vodi’ opora i stura recenica, sva u
           nagovestajima, a najcesce su tanane varijacije jedne osnovne situacije...
           I tu pocinju razlike i specificnosti R.Karvera u odnosu na prethodnike, ono po cemu se razlikuje:
           * emotivna stanja se iskazuju tek u nagovestajima, sa nekoliko usputnih recenica sto ga, u odnosu na
           njegove teme, spasava patetike, sentimentalizma, opstih mesta... Promene u licnostima su date u
           nijansama, stvarna drama je duboko u njima, u tisini licnosti, bez velikih spoljnih efekata. Dramatiku
           vise stvara nereceno, neucinjeno, a moguce... - slicno kratkim pricama Hemingveja...
           ** u nekoriscenju vecine tradicionalnih tkz. knjizevnih sredstava jer njegove price nemaju (ili imaju
           samo onoliko koliko je to neohodno da bi bili u direktnoj funkciji price)
           - opise
           - dramaticne ili ‘sudbonosne’ dogadjaje, odnosno fabula nije nosilac price
           - samim tim nema ni razvijenih uzrocno-posledicnih veza
           - najcesce nemaju poente sto je prosto nezamislivo za kratku formu
           - nemaju ni razvijene licnosti u smislu karaktera, vec se likovi postavljaju u odnosu na situaciju...
           I onda se covek zapita: a sta ima?
           Prica se dogadja u nekoliko zivotnih, najcesce prelomnih, 'granicnih' situacija koje su uhvacene u
           trenu, razvija u nijansama i atmosferi koja je ‘prag promene’ i razresava u nagovestajima. Nije
           uzaludno ono K. poredjenje sa akvarelom - njegove price su tanane kao akvareli, a imaju ostrinu i
           kontraste grafike, atmosfera price se nijansira, postepeno menja i razvija kao improvizacije na istu
           temu, iz njih necemo saznati razloge za neki dogadjaj-promenu ali cemo osetiti svu dramatiku i
           dubinu neizvesnosti ljudskih sudbina, ljubavi, patnje, medjusobnih odnosa...
           Verovatno bi tacan odgovor bio da je Karver tim odlikama bio blizi neizvesnosti i nemirima
           savremenog coveka, vremenima ‘rasute paznje’ u kojima su i vrednosti nesigurne, rasejane i
           najcesce privremene...



           sneki - Sep 26, 1998 10:34 (209.161.225.249)

           da miko,to bi bilo o minimalizmu,uglavnom...da se ne rasplinjujemo...
           procitala sam cathedral,za mene novi carver...i taj robert,kao 'katalist'u celoj prici...pa
           'moralna'poruka,onaj ko vidi a ne vidi i i onaj ko ne vidi a vidi...ne znam...mislim da prica gubi zbog
           'anti klimaksa',jer je po meni kraj skoro sentimentalan,da ne kazem patetican.. i slab,dugo sam cekala
           da dodje do tog kraja koji se nazirao...nisi valjda romanticar TE VRSTE?.pogotovu ona recenica:
           'Pa?'rekao je.'Gledas li?'
           Drzao sam oci i dalje zatvorene.Bio sam u svojoj kuci.Toga sam bio svestan.Ali nisam imao osecaj da
           pripadam necemu.
           'Ovo je zaista nesto",rekao sam....
           ili ono sa papirnatom kesom i crtanjem,please! nisam mogla da se 'nacudim'carveru,sta mu bi?s
           godinama je smeksao,ili se umorio,ili sta?
           volela bih da mi objasnis to sto si ti video a ja trenutno nisam...

           ali vratimo se mom izboru,veruj mi zavoleces 'takvog'carvera,pa makar ti prevela sve moje fave
           price...

           znam da mnogo brze reagujem od tebe,ali miko,posveti nam(meni & carveru)vise vremena...
           pocni sa citanjem mojih tekstova o 'susedima'...pa nastavi sa dozivljajem 'debelog'..daj mi samo'
           odgovor' iz te price koji je skriven,a ja ga znam,bar mislim da ga znam...



           sneki - Sep 26, 1998 10:51 (209.161.225.249)

           p.s.
           da,miko,zaboravila sam da ti kazem,svidja mi se 'graficka'prezentacija tvog teksta,i
           zvezdice/pahuljice i crtice..i naravno tvoje razmisljanje na temu 'minimalizam'i svet carverov.
           ono sto mene vraca i zadrzava carveru je ta njegova skrivena poruka u svakoj prici ,ali poruka koju
           ostavlja citaocima da otkriju,i kraj price...tu je ta snaga,definitivno;kratku pricu je mnogo teze napisati
           nego roman.roman ima svoje' ups and downs',i prica traje,pisac moze da koriguje greske;,u kratkoj
           prici nema vremena da ispravi gresku,mora da ima snazan pocetak i kraj...a tu je carver
           neprevazidjen,zar ne?

  Mika - Sep 26, 1998 14:51 (194.247.199.216)

           Najzad otkrivas pravog Karvera, mada ni onaj prvi nije los... Ali pre toga... Molim te...
           Ovo bi trebalo dodati mom pokusaju da razjasnim Karverov ‘minimalizam’:

           To njegovo nekoriscenje tradicionalnih knjizevnih sredstava u stvari je nepoverenje u njih, u
           mogucnost da ona mogu da iskazu dramu zivota jer su sva ona, najcesce, produkt drugog sveta i
           vremena. On se oseca, kako rece cooboorah, ogoljeno, na ledini, to je svet koji se raspada pa je
           trazio nacine da to svoje - pre osecanje nego vidjenje sveta - i iskaze...

           Jer, naravno, kao sto prica sa happy end-om podrazumeva nadu i veru u ovaj ipak dobar svet, tako i
           cvrsta fabula, sa logicnom poentom i uzrocno-posledicnim vezama podrazumeva njegovu razloznost,
           logicnost, dobro ustrojstvo, jedan ipak dobar i opravdan svet koji se moze cak i popraviti - ali to je
           neki drugi, ne Karverov svet... Takodje i licnosti u K. pricama - one su vise senke i nagovestaji
           onoga sto su mogli da budu, ili ce mozda biti, ili zele da budu nego sto su likovi, karakteri...

           Karver je, izgleda, samo tako - stavljajuci ta tradicionalna sredstva knjizevnog postupka pod potpunu
           kontrolu i redukujuci ih (otud ono prepisivanje po deset puta jedne price ili rad na Susedima, sa
           prekidima, pune dve godine...) - i mogao da iskaze svet kako ga je on video i osecao. On ga
           prikazuje ogoljenog, bez objasnjavanja iili trazenja razloga sto je takav, bez opravdavanja, bez i
           jednog ‘alibija’ (kao da hoce da kaze: takav je i tu se nista, ili vrlo malo moze da ucini...) - pa ni
           njegove licnosti nemaju ‘alibi’ sto su takve, nemamo ga ni mi, citaoci sto u tom svetu prepoznajemo i
           delove ovoga sveta oko nas...

           On svet ne tumaci, prikazuje ga - i kaze: ovako ne valja, a kako dalje...? Nagovestaje nekih mogucih
           odgovora naci cemo u Debelom, Katedrali, Perju, O cemu govorimo..., sigurno jos ponegde, ali
           odgovori nisu njegov cilj vec sumorna slika, opora atmosfera puna tuge, osecaj neizbeznosti, da ne
           kazem ‘normalnosti’ i ‘sudbonosnosti’, takvog rasutog i razbijenog sveta...



           sneki - Sep 26, 1998 17:10 (209.161.227.93)

           now you're talkin ',my friend...odgovori kao odgovori nisu ni vazni,cak ni u stvarnom zivotu...ti si to
           jednom lepo kazao...secas se? a kamoli kod carvera,on ne daje odgovore,mi ih dajemo...nama
           ostavlja da donosimo zakljucke...,ali se nikako ne slazem sa tobom da on svet ne tumaci i da njegove
           licnosti nemaju 'alibi'...njegov zivot je model za sve njegove karaktere.zar nisi prepoznao citajuci ga
           da svi njegovi karakteri shvataju u jednom trenutku svoga zivota da se 'dobre'stvari ne desavaju tek
           tako,preko noci...otud ono'a sada sta'?njegovi su karakteri kao eho mojih,tvojih,nasih reci,nasih
           zivota,stvarni karakteri.
           zaboravi na njegov tzv.foto-realisticki jezik koji te 'zavodi'da mislis da se njegove licnosti nisu
           potpuno 'razvile',ako sam te dobro razumela,problem sa njegovim ljudima je staticnost,i inercija,koja
           opet moze svakojako da se objasni.
           njegovi karakteri nisu heroji,ja jos nijednog nisam prepoznala kao takvog,oni su VOAJERI U SVOM
           ZIVOTU(a to ces videti U SVIM PRICAMA, IMA IH 22, U KOLEKCIJI KOJU RELIGIOZNO
           CITAM).
           njegove price se uglavnom zavrsavaju staticno,sa nesrecnim krajem,jer su njegovi junaci cesto zrtve
           potpunog nerazumevanja sa najblizima(ljubavne veze,porodicne...)sve su to veze bez konekcije
           prave i duboke..npr.... (on se budi usred noci...'probudjen'...dok mu zena pored njega spava snom
           pravednika i ne znajuci sta se desava sa njim..)

           ponekad imam funny feeling da se ponavljam,ponavljam...

           svakako cemo se vracati na 'carverov svet',to je ono sto nas i zanima...ali kroz price,miko...

           za mene jedna od potresnijih prica je svakako 'debeo',mada vise volim da kazem fat,nekako...
           kelnerica postaje fascinirana sa debelim covekom koji sebe oslovljava sa 'vi'(mi),ta zena pocinje sebe
           da zamislja debelom,ali ne debelom debelom,vec masivnom,velikom,tako da njen muz postaje 'mala
           stvar,jedva da je tamo,uopste'...shvatas tu tragediju njenu i ustvari nemoc da promeni tu jalovu bez
           buducnosti vezu,zivot...zato i kaze riti,a i nama:'vec sam joj rekla isuvise mnogo-sta ustvari?'
           postati masivan,debeo,automatski dobijas i tu dominantnu ulogu,kako u seksu tako i u ostalim
           odnosima...
           ali,pasivna akcija,ili staticnost njena dovode je upravo do :
           Ona sedi tamo,cekajuci, mekim prstima dira svoju kosu.
           Cekajuci na sta?Tto bih volela da znam.
           Avgust je.
           Moj zivot ce se promeniti.Osecam ja to.

           mislis da ce imati snage da to uradi?ja sumnjam.


Mika - Sep 27, 1998

Priznajem da si me zbunila sa ocenom Katedrale. Da neko ne shvati svu velicinu te price, ma nemoguce... Pa sam je ponovo procitao, jer nisam, u celini, bar pet-sest godina. Pocetak jeste razvucen, drugaciji nego ‘pravi Karver’ i tu jesi u pravu. Medjutim, od trenutka kada se u prici pominje katedrala, spreman sam da branim svaku rec u njoj, kao...pa da, kao ti tvoj loft pred klijentom...
I tu je odmah prva ozbiljna primedba tebi: zar jednu situaciju koju ti sigurno osecas bolje nego ja, zar tu moc da se na dvodimenzionalnoj povrsini sagradi/uzdigne/stvori nesto novo sto pre toga nije postojalo sem kao gruba ideja u nasoj svesti, zar to ne raspoznajes kao vrednost samu po sebi? Jer slepi covek u prici neprekidno nesto gradi - prijateljstvo, poverenje, razumevanje, ljubav, snagu za borbu protiv bolesti, snagu za borbu posle poraza, uspostavljanje kontakta sa onim drugim, kako se zvase, pa da - ‘nevernim Tomom’ i na kraju ne samo da on,slepi, ‘sagradi’ katedralu, sto vise i nije cudno, nego navede i tog n.T. da to uradi, da prevazidje sebe, da pod prstima oseti puls te gradjevine, necega sto grade generacije... To je velika prica o prevazilazenju mnogo cega, pa cak i papirne kese, grubih ivica, na kojoj se crtez stvara...
Evo jednog pitanja tebi: koliko crtez na papirnoj kesi izravnatih ivica treba da bude zaista dobar da bi onaj koji ga gleda rekao: -Gle, crtez - umesto da kaze: - Gle, papirna kesa...?
Da, ucini kao i ja prosli put kada dan nije bas bio po mojoj volji, znas ono eskimsko:
 *** # ** # * ( # )  ~~~  ~~  ~
i spasla si se do sutra, a sutra je nova katedrala za one koji mogu da je vide...

neki - Sep 27, 1998 07:06 (207.136.85.23)

           miko,miko,shvatam ja tvoju 'paniku'ali ne i tvoj 'guts'da ignorises moja pitanja i tekstove,i ne samo to,ti
           me u svojoj nemoci skreces s puta na kome sam u otkrivanju ti carvera?miko?

           hajde da ti objasnim moj problem sa 'katedralom'...

           -carver je imao 47 godina kada je napisao 'katedralu',zbirku,dakle,samo tri godine od njegove
           prerane smrti...umoran,bolestan,sentimentalan,carver...?

           -sa'minimalistickog'stila,gde je jedino i iskljucivo najbolji,prelazi na 'mainstream'prozu,i gubi se u
           dugackim pricama,'anti klimaksu'koji 'ubija'klimaks,slabom,sentimentalnom kraju i kao sto si i ti
           primetio neobjasnjivo dugim uvodima,ili razradama ili kraju...kako kad...tako da kraj price izaziva kod
           mene nepotrebnu sentimentalnost sa blagom patetikom...

           -cuvena carverova analogija u prikazivanju likova:njegovi karakteri ne prepoznaju sebe,ne znaju
           dokle mogu i koliko,sve dok se ne 'vide',potvrde u ocima drugih,ovde je vise nego ocigledna...

           -narator price,bub,'otkriva'zivotnu istinu bez bola i patnje,bez muke,sto nazalost daje prici kraj da
           bude takav,sentimentalan...

           -na samom pocetku,carver nam daje iscrpna objasnjenja,odgovore,hintove o svojim
           junacima,sazvakane dobro,ZATO SMO(SI)MIKO TAKO BRZO I LAKO I SHVATIO PRICU!
           npr:na opasku zeninu da on nema 'slepca'za prijatelja,ona odgovara:
           'Ti nemas nijednog prijatelja...'

           -carver nam onda objasnjava bub-ovo povrsno znanje,iliti neznanje o etnickim/rasistickim
           problemima(reaguje na ime robertove zene kao crnacko,kaze niger,a ne black woman....)
           carver se ne zaustavlja tu nego nam otkriva bub-a kako ni o 'slepilu'nista ne zna...a ni o svojoj zeni...
           'Ona mi je rekla da je on dodirivao svojim prstima svaki deo na njenom licu...njen nos,cak i vrat!Cak
           je ipesmu pokusala da napise...itd...itd
           da ne zaboravim onu recenicu,'punch line'kako bih ja rekla:'slepci'ne puse jer ne mogu da vide
           dim...

           bub/carver ide dalje pa kaze:
           'Zamisli zenu koja ne moze sebe da vidi u ocima svog ljubavnika...zenu kojoj voljeni ne moze da da
           kompliment...da vidi izraz na njenom licu...'
           carver nam porucuje:bub ima oci ali ne vidi,robert nema oci al ividi jasnije i bolje...

           - naravno,onda pocinje produzeni klimaks,koji je vec izgubio po meni na intenzitetu...gde si ti toliko
           srecan sto si zajedno sa bubom 'shvatio'istinu,a dobili ste je na tanjiru moj miko...

           -narator po sugestiji(to je key rec) S U G E S T I J A moj ti,crta na grubom papiru(da izbegnem
           papirnatu kesu)katedralu...pre toga bub 'gleda'tv prilog,robert 'samo slusa'...(uzbudjenje pocinje...)

           -i dok se prica (napokon)neumitno zavrsava,'slepac' KOJI VODI buba,predlaze mu da zatvori oci i:
           'Njegovi prsti su vodili moje po papiru.Osecaj koji nisam nikada doziveo u svom zivotu.Onda je
           rekao:'Mislim da je to to.Nacrtao si je'.
           onda robert kao 'instruktor'hvali svog zabludelog ucenika,KOJI JE NAPOKON SHVATIO,cestita i
           kaze mu:
           'Pogledaj.Sta mislis?'Ali ja sam drzao svoje oci zatvorene.Pomislio sam,drzacu ih jos malo
           zatvorene(nim)?...'Ovo je zaista nesto,'rekao sam...

           -poruka TOLIKO JASNA DA MI BODE OCI MOJ MIKO...pored onih malih koje sam ti kao i uvek
           NESEBICNO POKLONILA,(kad bolje razmislim,ti si kao bub,a ja robert...dajem ti resenja ne
           angazujuci te uopste,a ti onda kazes'sneki,to sam i ja mislio,samo nisam mogao da formulisem'...je:

           ZAJEDNICKI RAD DA SE STVORI NESTO(seti se tv emisije kada voditelj kaze ne zna se ko je
           ove katedrale sagradio/jer miko nije ni vazno,ceni se ZAJEDNICKI RAD...) KOJI JE
           OSTVARLJIV,normalno OD POJEDINACA,JER SAM COVEK TO NIJE U STANJU DA URADI!
           oh miko,bolne li patetike,kao da citam basnu sa jasnom moralnom porukom...

           -i ja jesam 'ljuta'na carvera,dao mi je resenje a da je zaboravio na moju opcinjenost
           TRAGANJEM...ali,carver ne bi bio TAJ carver koga volim da mi nije zadao skriveni zadatak,pa ti ga
           ja ovoga puta NE OTKRIVAM RESENJEM VEC ZAHTEVAM OD TEBE ODGOVOR:
           'Moja zena je konacno skrenula svoj pogled sa 'slepca'na mene i pogledala me.Imao sam osecaj da
           joj se nije dopalo ono sto je videla.'

           DA LI MIKO?DA LI JE NJEN MUZ UOPSTE SHVATO STA JE NJEN POGLED
           'REKAO'?????????????????????????

           i da zavrsim parafrazirajuci te:
           'a sutra je nova katedrala za one koji mogu da je vide...'

           p.s.
           da,ima podudarnosti u mom poslu kada prvo klijentu prodajem maglu recima,onda ideju crtezima,i
           insistiram da vidi pun prazan prostor kako ga ja vidim...tu si apsolutno u pravu...ali to postaje
           zanat,rutina...ali bez obzira,lepo poredjenje,iako nije primerno...

           p.p.s
           odoh da igram tenis,sa jakim osecanjem da cu danas i pobediti!

Mika - Sep 27, 1998 14:44 (194.247.199.194)

           Svako prica svoju pricu, sneki, ili sa zakasnjenjem odgovara, ali to je kao i u zivotu - valjda kad uspe
           da izadje/ispetlja se/ uzdigne iz sebe...
           Imam primedbe ili drugacija misljenja na vecinu navedenih stavova. Svi ti odgovori su nemoguci, pa
           cak i nepotrebni jer bih onda cinio sto i ti - izgubio se u detaljima, ali samo dve-tri napomene:
           - sentimentalizam kod Karvera nije sporan, ima ga, takve su mu teme, ima ga delom i u Katedrali, malo
           vise u Susedima, ali on ne daje ton njegovim dobrim pricama,
           - u njima su, kao i kod svakog pravog majstora price, fabula i licnosti tek sredstvo da se isprica prava
           prica, pa fabula obuhvata sve to - ili skoro sve - sto kazes, a prica ide uporedo sa tim... Da nije toga,
           ne bi bilo knjizevnosti, odnosno svaka reportaza i dobro isprican dogadjaj bi bili dobra prica - a nisu..
           - pojedina vidjenja onog n.T. - muza zene, ti vidis kao cinjenice price - to su, sneki, samo njegove
           cinjenice, stvarnost pomerena kroz njegovo nerazumevanje, a ni ja, ni ti, nismo on,
           - svidjaju mi se tvoja VELIKA SLOVA i graficki napor da mi ukazes na ono sto ti se cini vaznim, mada
           ja mislim da se to lakse i bolje cini argumentima i
           - nisam ubedjen da je dobro pobedjivati u tenisu(osim za tenisere-profesionalce) jer, po principima
           zivotnih ravnoteza, onda ces negde drugde gubiti - jednu takvu mogucnost, nazalost, kao da
           naslucujem...

           Ali ja moram da zavrsim sa mojom pricom o Katedrali, da bi dalje lakse razgovarali...
           Dakle, Katedrala je prica o:
           * gradjenju ljudskih odnosa i prevazilazenje sebe - to sam argumentovao u prethodnom javljanju;
           * prevazilazenju cula - od mraka slepog, apstraktnog pojma katedrale i dvodimenzionalne povrsine
           do konkretne katedrale koja je ujedno i mnogostruki simbol - kod nekog drugog pisca ona bi se i
           bukvalno pojavila, u susedstvu, recimo - a ovde, ako si bas raspolozen za analizu mozes da dodjes
           do ‘treceg oka’ u kome se ona, mozda, projektuje...
           * ljubavi - ali ne u smislu ipak prolazne erotike/seksa vec u smislu potpunog razumevanja, duboke
           humanosti i trajne zainteresovanosti za drugog - prema zeni i potom i prema onom njenom
           ‘nevernom Tomi’... - uloge su promenjene, on njima ‘cini’ umesto oni njemu,
           * i sve to kroz optiku ‘n.T.’ koji prica pricu pun sumnji, neverica i u ‘bas me briga’ stilu, iskazujuci
           time rezerve koje bi citalac mogao da ima i koje odbacuje jednu po jednu... Zato su znacenja ove
           price prigusenija, diskretnija i verujem trajnija jer se ona ne zaboravlja i ostaje da traje u citaocu...


           sneki - Sep 27, 1998 21:13 (152.163.205.76)

           razgovor nas,slepih miko...da barem mozes da mi dodirnes lice...ovako...,ovako cu morati da se i dalje
           borim sa vetrenjacama.

           *nisam nijednom dovela u sumnju moralnu poruku/naravoucenije price.tu smo se slozili 100%,uz
           carverovu veliku pomoc i tv voditelja,ako se uopste secas?isto mislimo i dozivljavamo,ja sam samo
           'dopunila'tvoje ushicenje mojim argumentima i dala ti kljucnu rec; s u g e s t i j a,ali ti mi cak ni bravo
           sneki! nisi rekao...?

           **moje opservacije su malo dublje,suptilnije,ezotericne,ako smem...ja sam obratila paznju na nesto
           drugo,na stil i formu,mozda malo dublja i kompleksnija analiza,miko.moja jedina zamerka prici
           'katedrala'je : da je 'moralna,zivotna....poruka'nametnuta,da prica ima sentimentalan kraj i da je
           neobicno dugacka za pisca koga 'krasi'minimalisticki stil,ali dala sam ti i za to objasnjenje:prelazi u
           mainstream prozu,i pise je u kasnijim godinama...(citaj prethodno napisano!).

           ***dakle,slazemo se sa nevernim tomom i slepcem...shvatili smo i najtananiju,najskriveniju
           poruku...ali o tome ja miko nisam ni pricala,cak nisam ni pokusala da 'oborim'tvoje argumente...

           ****na usluzi sam ti za dalju diskusiju o 'katedrali'u razumevanju razumljivog i ociglednog,ako joj
           ima mesta...

           *****volela bih odgovor na moje pitanje,ako je moguce(da te podsetim:'moja zena je konacno
           skrenula pogled....')

           ******i da se vratimo na 'debelog' i kako si ga ti doziveo,jer u toj prici ima toliko skrivenih
           poruka,miko,treba ih otkriti samo...


           ***************hvala za otkrivenu misteriju oko ovih pahuljica,malo sam
           razocarana,pahuljice/zvezdice kod mene bude sasvim druga osecanja,...ali ,ali...i ovaj zakasneli
           odgovor je dobrodosao.

           ...i da miko,izgubila sam i danas partiju,ali cudno,osecala sam se i primila poraz kao pobednik.


*Mika* - Sep 28, 1998 13:55 (194.247.198.222)

           Na jucerasnji dan - 27. septembra 1998. godine, u nedelju (naravno, u nedelju!) u 21,13 casova (ovo
           ‘13’ me impresionira - ipak je to broj iz nekog drugog registra, a 2+1 su naravno... Ili mozda...) - zbio
           se dogadjaj koji ce uci u istoriju Interneta: ***** Pao je Prvi Sneg na *Velikoj Mrezi* !!! ******
           Sve price o otudjenosti, neprirodnosti i bolesnoj zavisnosti razvejali su rojevi pahuljica od kojih je
           svaki imao svoje znacenje, smisao i prikrivenu poruku. (Gde je sada onaj ‘tvoj’ novinar iz Times-a,
           onaj sa pricom o dogadjaju iz ‘95 - kada je na njegovoj zurci, zabavi, party... - pao sneg?)
           I to se dogodilo u trenutku kada zavrsavamo raspravu o ‘Katedrali’ ( da, sada se svesno izlazem
           opasnosti da neko kaze: - A sto niste raspravljali o manastiru, crkvi, svetilistu ili bar hramu nego o....).
           Poslednja moja rec je bila *citaoca*, tvoja **vetrenjaca** - a onda je poceo da pada sneg da nas
           *pomenute* koji se borimo sa takodje **pomenutim** - onim naizgled krilatim i naizgled pokretnim -
           ohrabri da je sve to naizgled i da su svetovi promenili mesta, da ovaj postaje stvaran, a onaj -
           virtuelan...
           Ili jos stvarniji?
           Ili smo mi samo likovi neke - nadam se dobre - price sa kojom pripovedac jos ne zna sta ce da uradi
           pa je pustio malo ************* da nas ohrabri? Ili malkice rashladi?
           Moje pitanje: da li je crtez - prica toliko dobra da se ne vidi materijal na kome se nalazi time je dobio
           pravi odgovor. Nismo bas sagradili katedralu u susedstvu (a i sta ce nam, i u kom to susedstvu?) ali
           zato imamo ******************************************** ***** **** ** * **** * ** *
           Molim te da ubuduce dogadjaje delis na one pre i one posle ***Prvog Snega***...



           sneki - Sep 28, 1998 20:47 (209.161.227.147)

           divno miko...i retko...skoro da ti uskratim odgovor u strahu da sve ovo ne pokvaris,kada se pogresno
           'ushitis'...

           daj mi moguci odgovor i onda cu biti sigurna da si pricu u potpunosti shvatio.


           sneki - Sep 29, 1998 05:43 (207.136.85.26)

           retko?malo sam rasplinula,a?retko u smislu retko,ne u vezi sa cesto,u stvari da, ali ne
           retko/cesto,javljanje,retko,retko...'postojanje'?mislim da je rano za ovako ozbiljne razgovore,a mene
           ceka,znas,trcanje.


           Mika - Sep 29, 1998

                Da, snegovi su ostali za nama...
                Predlazem da  idemo na novi topic...
                Mislim da je dovoljan poziv na ovaj, prethodni, i tvoj tekst o *Debelom*, imas ga, 26.9, 17,10...
                Ako ubacis i *Perje*, moracu dvostruko da ti odgovaram, a sneg sam potrosio...
                I sacekacu dan-dva, da se jos neko ukljuci...

Коментари

Популарни постови са овог блога

ХУМОР - МОСТ ЗА СВЕ ЖЕЉЕ

ПОЛАРИС СФ АНТОЛОГИЈА `93. и прича АРТУРА КЛАРКА

КАКО ЈЕ ИНТЕРНЕТ УБИО ЖУРКЕ