ВИРТУЕЛНО ПРИЈАТЕЉСТВО

 Serbian Café : Diskusije : Sve i Svasta
                   
             virtuelno prijateljstvo
             Istrian - Sep 25, 1998 23:59 (194.247.201.2)

             Koliko ste svi vi stvarni?
             S koliko ste se od ovih ljudi s kojima se dopisujete u diskusijama upoznali i stvarno (mailom,
             telefonom, uzivo)?
             Kako je to kad sretnes nekog koga si ranije znao samo po pseudonimu iz diskusija?
             Koga biste odavde pozvali na zurku ili rodjendan?
             Koliko je sve ovo sviranje klincu?
             Cemu?
             Zasto?



           DORCOL - Sep 26, 1998 01:05 (209.63.253.110)

           Verovao ili ne ovaj kompjuter mi je produzio
           zivot, neznam za koliko, ali nisam bre imao
           vremena ni cigaru da zapalim i tako reshih da
           batalim duvan (od 16. marta OG). A vi koji i
           dalje mislite da izgledate kao neka zvezda sa
           cigarom, kao napr. Keith Richards, da se razu-
           memo, pogledajte neku njegovu sveziju sliku, sta
           je tu sveze, samo sveza cigara i nista vise.
           He, mislis, ovj lujka je promasio temu: zeznuo
           si se, promasio sam cigare, razmenjujem misljenje
           sa zemljacima, narocito sa zemljakinjama i ujedno
           ne dozvoljavam mozgu da rdja, vec ga uposhljavam
           narocito, ako mogu nekome da pomognem savetom.Mislim mojim mozgom, a ne sa
           necijim ko kontrolise milione (Zloba M.)!
           Pozdrav


           Istrian - Sep 26, 1998 01:09 (194.247.201.2)

           Vozdra!


           SCHarlo - Sep 26, 1998 03:50 (195.67.246.38)

           Svi mi smo stvarni i svi mislimo da smo jako zanimljivi. Nekome ovdje popuste kocnice koje ima u
           neposrednoj komunikaciji sa ljudima. Nakon chata ide mail, pa onda telefon. Prvi put je jako cudno
           pricati sa nepoznatom osobom. Obicno se smijemo i zbunjeni smo. Medjutim, kad covjek na taj nacin
           upozna vise osoba sasvim mu je normalno razgovarati sa nekim, o kome, uglavnom, nista ne zna.

           Susret! Kao i razgovor telefonom. Sa prvom osobom je nekako smotano :).Prvi susret se zavrsi
           nedoreceno, pa dodje i do drugogo susreta. Ja jos nikad nisam dozivio treci susret. Kod drugog vec
           postane jasno da se mozemo druziti samo virtualno. Da li je to zbog mojih godina, visokih kriterija ili
           opreznosti kad su u pitanju nova prijateljstva - to ja ne znam. Znam samo da sam, jos uvijek, virtualni
           prijatelj sa onima sa kojima se nikada nisam sreo.



           Kapitalista - Sep 26, 1998 04:52 (194.247.192.41)

           'Ajte ljudi, ko se jos upoznao preko ove kante? Ja to jos nisam cuo. Sto rece ovo je sviranje klincu tj.
           ubijanje vremena.



           sasa - Sep 26, 1998 08:42 (147.91.1.7)

           he, ja...



           Stankovic_Dejan - Sep 26, 1998 10:54 (194.247.199.213)

           i ja



           djole - Sep 26, 1998 11:05 (195.252.64.53)

           ja ne



           lk - Sep 26, 1998 11:17 (195.252.64.38)

           vi se bas trudite



           CLAW - Sep 26, 1998 11:34 (195.252.64.61)

           zasto bismo nekoga upoznavali ovdje?
           upoznavamo ljude na poslu, na faxu, u zoo vrtu,
           na izlozbama, na mitinzima i protestima, u pritvoru...
           ovo je sasvim nesto drugo. prijatna promjena.



           Freud - Sep 26, 1998 14:09 (209.103.21.169)

           Anonimno i boz obaveza...



           Jelena-Eva - Sep 26, 1998 17:16 (195.34.155.12)

           Igra se zove : "Napravi coveka"

           Korisna je za pisce, manipulatore, cinovnike i manijake. Znaci, nekorisna je. To je ipak samo igra

           Izabere se jedna osoba sa diskusija i mesecima se prati svaki njen post na bilo kojoj diskusiji , cak i
           one na kulinarstvu. Sve se to kopira u jedan direktorijom, lepo sortirano po datumu i temi.
           Nasa "zrtva" ponegde kaze da ima toliko i toliko godina, na drugom mestu da voli da jede lazanje, na
           knjizevnosti postira Miljkovica, od muzike, recimo, voli Cure. Svakih mesec dana skupljaju se podaci
           i razvrstavaju po vrsti informacija:

           1.Licni podaci (izgled, bracno stanje, starost, mesto boravka, profesija

           2.Intelekt (obrazovanje, eticki stavovi, umetnicke tendencije,ukus...)

           3.Lazi. Ukoliko pazljivo pratite osobu, ona ce kad-tad da ispolji neke protivurecnosti (ono sto je htela da sakrije ili je izmislila ili, jednostavno, precutala)

           Na kraju se sve to filtrira...i dobije se manje-vise realan sklop osobe koje jos uvek misli da je ovde
           samo ime, da je njena sloboda neogranicena.

           Cemu ovo sluzi? Nicemu.To je ,ipak, samo igra.



           Istrian - Sep 26, 1998 17:46 (194.247.201.2)

           Kad smo vec kod tog sticanja utiska o nekoj osobi, evo jedan primer: kad sam sad seo da prelistam sta
           ima ovde novo od poruka, proterao sam onu strelicu sa strane skroz do dole, da odmah stignem do
           kraja. Ne ugledavsi nick autora poslednje poruke, video sam da je u tekstu neko nabrajanje, pod
           1,2,3... Odmah sam znao da je u pitanju Jelena_Eva.
           Igra "Napravi coveka" je zanimljiva, ali varljiva. Zato ja ni ne pokusavam da sklopim ceo mozaik, jer
           mogu grdno da se prevarim. Umesto toga, povodim se prvenstveno za nekim generalnim utiskom.
           Navodno mi Ribe imamo dobru intuiciju, ali hahaha - u mom slucaju je to vrlo diskutabilno. Ipak,
           veoma verujem onoj mojoj najglobalnijoj proceni, tj. opstem utisku da je neko zanimljiv ili
           nezanimljiv. I mozda jos ponesto dodam opstoj slici - npr. konkretno u slucaju J.-E. tripujem da bi ona
           bila sjajan kolumnista u nekim novinama, nesto kao Tanja Torbarina.



           Jelena-Eva - Sep 26, 1998 18:02 (195.34.155.12)

           Mislim da smo se slozili glavnih karakteristika riba...:)))

           A Napravi coveka, je samo igra pa i ako se prevaris nema nikakve veze...tragicno je kao i kad kod
           "skolica"
           stanes na crtu...


           Inace, Istriane, hvala ti...neko je danas rekao da ide u bioskop da gleda Amagedon ili kako se vec
           zove i ja sam rekla da ne sam cula da je film jako dobar, pogotovo ona scena kad Brus Vilis umire na
           kraju:))
           Eh, zlobo i pakosti moja...
           i za prepoznavanje
           1.
           2.
           3.



           Istrian - Sep 26, 1998 19:11 (194.247.201.2)

           Jes' ti to nesto ljuta na mene?



           n - Sep 26, 1998 20:12 (193.218.36.107)

           Ideja za temu ti je izvanredna. Izvini, ovde smo svi nekako na Ti! Lazan privid bliskosti svakako. A
           da se pojedini kontakti konkretizuju pa cak i u vidu brakova, ja svedocim! Licno se nisam ni sa kime
           sreo od kad sam na chat-u a tome ima evo vec deseta godina! Sad mi verovatno vise niko od vas nije
           blizu. A o srodnosti dusa verovatno najvise govori posecenost diskusijama.
           Ne znam ko bi me od ljudi koji ne rade nista slicno shvatio ali ja sad ne idem na spavanje nego
           kuckam! Verovatno smo svi ovde voajeri!



           sasa - Sep 26, 1998 22:26 (147.91.1.7)

           Tanja je T. cool...
           Zadnji puta sam je iscitavao pre da ne lazem 4-5 godina al' sam je u Danasu (davne89/90) redovno
           uzimao (u obzir)....



           SCHarlo - Sep 26, 1998 22:30 (195.67.246.38)

           Ma, jedete govna! Pricate na osnovu toga sto, u pauzi izmedju djece, zene (muza) ili eventualnih
           izlazaka, svratite na Mrezu. To vam je nesto, sto vam se dogadja pola sata navecer, ugasite komp i
           nastavite zivjeti svoj svakidasnji (dosadni) zivot. Moj dosadni zivot se sastoji u borvaku na Mrezi 4
           sata dnevno (kad nisam zakacen na poslu). Imam 3 racunara, 2 sluzbena , od kojih jedan prenosivi (sa
           modemom i mreznom karticom sa mogucnoscu da komuniciram sa svijetom putem mobilnog telefona,
           koji, naravno, imam) i jedan kuci, stacionarni i neogranicen (besplatan) pristup Mrezi. Diskusije na
           www.serbiancafe.com predstavljaju 0.5 % mojih aktivnosti na Mrezi. Moguce da sam otudjen, da
           robujem poslu, ali jebiga, sta da se radi, nuzda natjerala (a dio usamljenost, kao i sve ostale) . U
           pocetku je bilo zanimljivo (prije 3-4 godine), pa je onda postalo potreba. Sada vise ne zovem
           informacije niti kupujem novine - sve ima na Mrezi. Od toga sta igra u kinu, dnevnioh novina, tv
           programa, reda letenja, cijena putovanja (narocito onih u posljednjem minutu), razgovora (jako
           jeftinog) sa sestrom u Italiji...

           I onda ljudi pricaju o tome kako na osnovu 1., 2. i 3. prepoznaju nekoga... Ne na osnovu toga nego
           na osnovu u koje doba postira svoje poruke znam o kome se radi. Znam kad me neko laze za
           godine, kad me laze za bracno stanje... Ovo je ipak samo globalno selo. Na Serbiancafe sam dosao
           prije par sedmica i vec poznajem 20-tak ljudio koji najcesce pisu. A niste jos osjetili Net-ogovaranje
           na svojoj kozi? Osjeticete, ako nastavite!

           Jedna anegdota! Jedna moja prijateljica je odlucila da se sretne sa covjekom kojeg je upoznala ne
           Mrezi. Naravno da su se prvo culi telefonom. Rekla mi je da covjek zvuci OK i da se MORA sresti s
           njim (jebiga, zive u istom gradu). I sreli su se! Izasli jedno vece zajedno. Ujutro (bila je nedjelja,
           dobro se sjecam, kao da je bilo juce) nazove ona mene, oko 9 sati, prije zore rane, i kaze:

           - Pa, jebote, mozes misliti!!! Papak ima prsten na malom prstu!!!
           - Jel ima i nokat na malo prstu, upitah ja.
           - Ama nema, ali je covjek prazan, jeboteee.

           nemam pojma zasto sam ovo ispricao, valjda da ilustrujem nevjernim tomama da do susreta zaista
           dolazi. mislim da je, recimo u torontu, mnogo vise tih susreta, jer tamo, na relativno malom prostoru,
           zivi ogroman broj ljudi (mozda citava stotina) koja se kaci na sc.

           E, pa, dosta je bilo za nocas i od mene, odoh sad da vidim ima li mi moje prijateljice Aleksandre kojoj
           sam duszan $40 za cvijece koje je poslala u moje ime jednoj dami na svom kontinentu. I to se desava...
           bijele ruze preko Atlantika, zahvaljujuci prijateljima sa Mreze.



           Jelena-Eva - Sep 27, 1998 08:42 (195.34.133.40)

           Ma, zasto bih bila ljuta na tebe?

           Pod "zlobom i pakosti" podrazumevam moju zlobu i pakost jer ljudi bicno ne vole da znaju kraj filma
           koji planiraju da gledaju...

           Pozdrav:)))



           Snorkijevac - Sep 27, 1998 12:46 (147.91.1.7)

           Eh,vi ga bas uozbiljiste,a?Veselo ljudi!



           OasisFanGirl - Sep 27, 1998 12:48 (209.148.136.34)

           ok...evo sta ja mislim. Ne verujem da je uopste upoznavati ljude sa net-a. To je skoro isto kao i u
           pravom zivotu, samo ljudi imaju prednost da lazu.
           Ja sam upoznala otprilike 7 osoba sa Chata, i sam vise od pola njih se cujem povremeno i naravno
           vidjam.
           Ponekad na net-u nadjes haos "prijatelja", kakvog ne mozes da nadjes u stvarnosti. Nije uvek tako
           savrseno al' jebiga ni vi ne volite svaku osobu koju znate ili upoznate u svakodnevnom zivotu jel'
           tako?
           Prema tome, nema nista lose u upoznavanju ljudi sa net-a jer ima mnogo toga lepog sto moze da se
           desi.
           Pozdrav :)



           Zlata - Sep 27, 1998 13:27 (209.146.186.95)

           Meni se bas jako svidja, ovde sam puno naucila, naprimer, recepata, cujem sta se desava u mom
           gradu, koji volim najvise na svetu, ljudi su vecinom obrazovani, dok u mojoj situaciji sada nisam u
           prilici da biram drustvo, volela bih samo malo vise informacija kako se snaci ovde, u Torontu, pocev
           od skola do nalazenja poslova. Volela bih takodje, da vise ucestvuju stariji, mada su mladi, naravno, ti
           na kojima je buducnost. Dobijam osecaj neke "Zajednice", eto, sve vas pozdravljam i volim, cao!



           Tamara - Sep 27, 1998 13:28 (139.134.163.57)

           Pre jedno godinu dana upoznala sam tipa preko beograd.com-diskusije. Dopisivali se tamo neko
           kratko vreme pa smo presli na e-mail. Zatim kad ni to nije bilo dovoljno predjemo ti ja i on na ICQ. I
           normalno razglabimo uzivo razgovor najmanje 12 sati dnevno. Covek me odusevi. Normalno nikad
           stvarno neznas ko je. Koliko ja znam mogao je biti i zensko ja to ne bi znala. Tip inace zivi u
           Beogradu. Imala sam puno ortaka koji su redovno bacali ljude na internetu u neki tamo trip da su oni
           ribe i da super izgledaju cak su i slike slali iz casopisa tamo nekih modela. Strasno a ja , ja sam sve
           verovala ovom tipu sa kojim sam pricala preko mreze 12 sati dnevno svesna da je moguce da je sve
           to jedna velika laz. Znala sam sve o njemu cak sam i sa njegovim najboljim ortakom pricala. Strasno to
           je trajalo neki tri meseca. I onda se prekinulo posto sam u to vreme zivela sa deckom i on je normalno
           poludeo zbog tih mojih razgovora jer ga nisam ni primecivala. Tom tipu sam i sliku poslala i on meni.
           Na slici nije lose izgledao moram priznati. Pisala sam mu sa NZ-a i rekla da bi uskoro trebala da idem
           za BG u posetu. Godinu dana posle prekida tog razgovora ja se pojavljujem u BG-u. Imala sam
           njegovu adresu i telefon pa sam pomislila sto da ne ajde da vidimo ko je on ustvari. Pozovem decka i
           dogovorim se sa njim da se sretnemo normalno kod konja. Kad sam ga upoznala prijatno sam se
           iznenadila. Sve sto mi je rekao o sebi preko mreze bila je istina i mislim da sam se odusevila. Tih sest
           nedelja u BG-u dok sam bila mi smo se redovno vidjali. Postali smo dosta dobri prijatelji cak je bilo i
           neke romanse da kazemo. I dan danas se cujemo preko emaila. Nikad nisam zazalila sto sam ga
           upoznala. Eto samo jedan primer. A da nepricamo koliko slucajeva tj brakova ima gde su se ljudi
           upoznali preko mreze. Moze se svasta desiti i ovo nije los nacin da upoznas ljude svuda u sveti i
           napravis prijetelje koje ces kasnije posecivati. Ipak cinjenica je da me samoca naterala da sedenem
           za internet i odem na diskusije. Mada to nije sve sto posecujem na mrezi ima toliko dobrih stvari i
           korisnih informacija.
           Ajde da ne blebetam htela sam samo da prepricam jedno svoje iskustvo.
           Pozdarv svima.



           NASTASIJA - Sep 27, 1998 14:16 (209.88.78.182)

           VIRTUAL INSANITY



           Istrian - Sep 27, 1998 14:44 (194.247.201.2)

           Ovde odakle ja kucam ima cetiri racunara, i nekoliko "pacijenata" koji su otkrili Serbian Cafe otprilike
           kad i ja, znaci pre nekih dve-tri nedelje, i od tada se ne skidamo s mreze, pogotovo sto je na ovom
           mestu to dzabe (s tim sto su ovi ostali uglavnom na chatu, a meni je mnogo zanimljivije na diskusijama).
           Moj licni rekord za ovo vreme je 28 sati na Webu.
           Kad se tako navuces, pocinjes da se suocavas sa specificnim fenomenima. Moj prvi kontakt ovde bio
           je sa Hajdi, povodom onog njenog Zenskog pitanja muskarcima. Tu smo se upustili u prilicno
           zanimljivu raspravu, a onda je ona postavila topic o kloniranju, i danima nije izlazila odatle, a ja na tu
           temu nisam imao bogzna sta da kazem. A onda je juce (ili to bese prekjuce?) postavila novi topic, ali
           pod drugim imenom. Ja sam je odmah prepoznao, i to ne po onom broju (IP ili kako se vec zove) vec
           po stilu. To je prva zanimljiva stvar koju sam zeleo ovde da pomenem: kako je neke ljude koje nikad
           nisi video moguce prepoznati po nekim neuhvatljivim karakteristikama kao sto je stil pisanja?
           Druga zanimljiva stvar je dozivljaj koji sam imao kad sam ukapirao da je to ona: imao sam utisak kao
           da sam ponovo, posle dugo vremena, sreo starog znanca koji mi je nedostajao. Zato nisam odoleo da
           joj se ne obratim po pravom imenu, a ne po onom kojim se potpisala u tom topicu, i tako je ispalo da
           sam joj pokvario ideju.
           I treca zanimljiva stvar: ja posle toga osecam griznju savesti, iako je rec o osobi koju nikad nisam ni
           video ni cuo. A mozda i jesam, negde na ulici ili u busu, ali to nisam znao. Magicna stvar ove
           diskusije.

           SCHarlo, pitanje za tebe: zar ti nemas sina od bar 14 godina?

           Za Nastasiju: virtual friendship - real insanity.


Коментари

Популарни постови са овог блога

ХУМОР - МОСТ ЗА СВЕ ЖЕЉЕ

ПОЛАРИС СФ АНТОЛОГИЈА `93. и прича АРТУРА КЛАРКА

КАКО ЈЕ ИНТЕРНЕТ УБИО ЖУРКЕ