ПОЛАРИС СФ АНТОЛОГИЈА `93. и прича АРТУРА КЛАРКА

POLARISOVA SF ANTOLOGIJA `93. - Artur Klark:  NEVOLJE SA DOMOROCIMA
     Prevele Sonja Janoski i Mirjana Živkoviæ
         
Avgust 1998. godine
   
     Pol Anderson
     VULKANOV OGANJ

     Robert Silverberg
     MNOGOLIKI

     Džek Mekdevit
     TAJANSTVENA PORUKA

     R. A. Laferti
     ZLATNA VRATA

     Džek Dan
     'ŠEMI' NASLEPO

     Pet Marfi
     NA OSTRVIMA

     Pet Kedigen
     SAMRTNIK

     Den Simons
     UTEHA LEŠINARA

Има још 70 страна прича,


а ево једне којом се СФ антологија завршава:

     Artur Klark
     NEVOLJE SA DOMOROCIMA


     Leteæi tanjir spustio se vertikalno iz oblaka, zaustavio se na nekih sto pedeset metara od tla i zatim dosta snažno lupio na ledinu prošaranu moèvarnim tlom.
     "To je bilo", reèe kapetan Vikstptil, "jadno spuštanje." On, razume se, nije upotrebio te reèi. Ljudskom uhu bi njegova primedba pre nalikovala na kokodakanje kakve ljutite kokoške. Glavni pilot Krtklug odmota tri pipka sa kontrolne table, ispruži sve èetiri noge i udobno se zavali.
     "Nisam ja kriv što su automatske komande ponovo zakazale", progunða on. "Ali šta oèekujete od broda koji je trebalo da bude baèen u staro gvožðe pre pet hiljada godina? Ako oni podgojeni mastiljari tamo na matiènoj planeti..."
     "Oh, u redu! Spustili smo se u jednom komadu, a i to je više no što sam oèekivao. Reci Kristilu i Danstoru da doðu ovamo. Hoæu nešto da im kažem pre nošto poðu."
     Kristil i Danstor su oèigledno pripadali drugoj vrsti za razliku od ostalih èlanova posade. Imali su samo po jedan par ruku i nogu, nisu imali oèi na stražnjem delu glave, i imali su gomilu drugih fizièkih mana koje su se njihove kolege trudile da ne primeæuju. Meðutim, upravo zbog tih mana izabrani su baš za ovu misiju, jer bilo je potrebno samo malo ih prerušiti i mogli su da proðu kao ljudska biæa, sem ako bi ih neko podvrgao detaljnom pregledu.
     "Jeste li sasvim sigurni", upita kapetan, "da razumete uputstva koja ste dobili?"
     "Svakako", reèe Kristil, pomalo ljut. "Ovo neæe biti prvi put da stupam u vezu s nekom primitivnom rasom. Obuka koju sam prošao za antropologa..."
     "Dobro. A kako stojiš sa jezikom?"
     "Pa, to spada u Danstorovu nadležnost, ali sada ga veæ dosta teèno govorim. To je krajnje jednostavan jezik, a konaèno veæ nekoliko godina prouèavamo njihove radio-programe."
     "Zanima li vas još šta pre no što poðete?"
     "Pa... samo još nešto." Kristil je oklevao. "Saznali smo iz njihovih emisija da im je društveni sistem veoma primitivan, i da su zloèini i bezakonje veoma rašireni. Mnogi bogatiji graðani moraju da unajmljuju takozvane 'detektive' ili 'specijalne agente' da bi zaštitili svoje živote i imanje. Znamo da se to kosi s pravilima, ali mislili smo..."
     "Šta?"
     "Pa, oseæali bismo se mnogo sigurniji kada bismo mogli sa sobom da povedemo nekoliko Mark III razbijaèa."
     "Da se niste šalili glavom! Izveli bi me pred preki sud kada bi za to saznali u Bazi. Pretpostavimo da ubijete kog domoroca... poèeli bi da me gone i Biro za meðuzvezdanu politiku, Veèe za oèuvanje Aboridžana i pola tuceta drugih."
     "Do istih nevolja bi došlo i kada bismo mi bili ubijeni", istaknu Kristil dosta uzbuðeno. "Konaèno, vi ste odgovorni za našu sigurnost. Seæate se one radio-drame o kojoj sam vam prièao? U njoj se opisuje jedno tipièno domaæinstvo, ali u prvih pola sata dogodila su se dva ubistva!"
     "Oh, pa dobro. Ali dopuštam samo jednog Marka II... ne želimo da prouzrokujete suvišna ošteæenja ako doðe do gužve."
     "Mnogo vam hvala; kakvo olakšanje. Po dogovoru javljaæu se svakih trideset minuta. Ne bi trebalo da se zadržimo više od nekoliko sati."
     Kapetan Vikstptil ih je posmatrao kako nestaju preko grebena brda. Duboko je uzdahnuo.
     "Zašto su", upita se on, "od svih ljudi na brodu morala da budu izabrana baš ta dvojica?"
     "Bilo je neizbežno", odvrti pilot. "Sve te primitivne rase užasavaju se svega èudnog. Ako bi nas ugledali kako im se približavamo, nastupila bi sveopšta panika i pre no što bismo saznali gde se nalazimo, poèeli bi da nas zasipaju bombama. Neke stvari se jednostavno ne mogu požurivati."
     Kapetan Vikstptil je odsutno mrsio svoje pipke što je obièno èinio kada je bio zabrinut."
     "Pa da", reèe on, "ako se oni ne vrate, mogu se uvek vratiti i prijaviti da je to mesto opasno." On se vidljivo razveseli. "Da, to bi nam uštedelo dosta nevolja."
     "I da proæerdamo sve one mesece koje smo proveli prouèavajuæi je?" upita zaprepašæeno pilot.
     "Neæe biti proæerdani", odvrati kapetan razmrsivši se u deliæu sekunde što nijedno ljudsko oko ne bi bilo u stanju da prati. "Naš izveštaj koristiæe narednom osmatraèkom brodu. Predložiæu da naredni put doðemo u posetu... oh, pa za recimo pet hiljada godina. Do tada æe ovo mesto možda biti civilizovano... mada, iskreno reèeno, sumnjam u to."
     
     Semjuel Higinsbotam upravo se spremao da prezalogaji malo sira i zalije ga jabukovaèom, kada je ugledao dve prilike kako se približavaju preko doline. On obrisa usta šakom, pažljivo spusti flašu pored svog oruða za šišanje živica i sa izvesnim iznenaðenjem se zagleda u par koji je približavao.
     "'Bro jutro", reèe on veselo, izmeðu zalogaja.
     Stranci zastadoše. Jedan od njih je kradom prelistavao malu knjigu koja je, koliko je Semu bilo poznato, bila puna obiènih fraza kao što su: "Pre izveštaja o vremenu, upozoravamo vas na oluju", "Zalepi ih... pokrivam te", ili "Poziv svim kolima!" Danstor kome nisu bili potrebni ti podsetnici, dosta spremno odvrati:
     "Dobro jutro, dobri èoveèe", reèe on svojim najboljim BiBiSi naglaskom. "Da li biste mogli da nas uputite do najbližeg zaseoka, sela, gradiæa ili kakve druge civilizovane zajednice?"
     "A?" reèe Sem. Sumnjièavo je zurio u strance, postavši svestan da nešto nije u redu sa njihovom odeæom. Nejasno je zakljuèio da nije uobièajeno da èovek nosi džemper sa rol-kragnom i poslovno prugasto odelo kakvo vole ljudi iz grada. A momak koji je i dalje prevrtao stranice knjižice imao je na sebi besprekorno veèernje odelo uz koje je nosio dreèavu zeleno-crvenu kravatu, èizme sa nitnama i kaèket. Kristil i Danstor su se trudili koliko su mogli, ali videli su suviše televizijskih emisija. Kada se uzme u obzir da su im oni bili jedini izvor obaveštenja, njihovo krojaèko zastranjivanje bilo je sasvim razumljivo.
     Sem se poèeša po glavi. Pretpostavljam da su stranci, pomisli on. Èak se ni ljudi iz grada ovako ne nose.
     On pokaza niz put i podrobno ih uputi, govoreæi s takvim naglaskom da niko ko nije stanovao u dometu B.B.C.-jevog predajnika za zapadne oblasti nije mogao razumeti više od jedne reèi od tri izgovorene. Kristil i Danstor, èija je rodna planeta bila tako daleko, da prvi Markonijevi signali verovatno još nisu stigli do nje, prošli su još gore. Ali uspeli su u opštim crtama da shvate kuda ih je uputio, posle èega su se udaljili obojica se pitajuæi da li je njihovo znanje engleskog onako dobro kao što su verovali.
     I tako je protekao, sasvim obièan i nezabeležen u istorijskim knjigama, prvi susret izmeðu èoveèanstva i biæa Spolja.
     "Pretpostavljam", reèe zamišljeno Denstor, ali ne i mnogo ubedljivo, "da on to ne bi uèinio? To bi nam uštedelo mnogo nevolja."
     "Bojim se da ne bi. Sudeæi prema njegovoj odeæi, i poslu koji je oèigledno obavljao, on sigurno nije mnogo inteligentan niti vredan graðanin. Sumnjam da je uopšte shvatio ko smo."
     "Evo još jednog!" reèe Denstor pokazavši prstom ispred sebe.
     "Nemoj da napraviš kakav nagli pokret koji bi ga mogao uplašiti. Nastavi prirodno da koraèaš i pusti ga da prvi progovori."
     Èovek je išao prema njima s nekim ciljem, i nije pokazao ni najmanji znak da je svestan njihovog prisustva, i pre no što su uspeli da se povrate od iznenaðenja, on je veæ daleko odmakao.
     "Pa!" zausti Denstor.
     "Nije važno", odvrati Kristil filozofski. "Ni on nam verovatno ne bi bio ni od kakve koristi."
     "To nije opravdanje za neuètivo ponašanje!"
     Pomalo ogorèeno zurili su u leða profesora Fitzimonsa koji se udaljavao dolinom, odeven u svoje najstarije odelo za pešaèenje i zaokupljen jednim teškim delom teorije atoma. Kristil je po prvi put s nelagodnošæu pomislio da neæe tako lako uspostaviti kontakt kao što se optimistièki ranije nadao.
     Mali Milton bilo je jedno tipièno englesko selo, što se ugnezdilo u podnožju brda èije su više padine skrivale jednu tako èudesnu tajnu. Unaokolo je bilo malo ljudi, jer su muškarci veæ otišli na posao, a žene su još èistile pošto su uz velike napore bezbedno sklonile s puta svoje muževe i gospodare. Tako su Kristil i Denstor stigli gotovo do centra sela pre no što su ikoga sreli; prvi na koga su naišli bio je seoski poštar koji se vraæao u kancelariju po obavljenom poslu. Bio je krajnje zle volje, jer je morao da odnese razglednicu od jednog penija na Dodžsonovu farmu zbog koje je morao da skrene nekoliko milja van uobièajene maršute. Uz to je još i nedeljni paket sa rubljem koji je Ganer Evans slao svojoj podetinjeloj majci bio mnogo teži nego obièno, a kako i ne bi kada su se u njemu nalazile i èetiri konzerve govedine ukradene iz kuhinje.
     "Izvinite", obrati mu se uètivo Denstor.
     "Ne mogu da se zaustavim", odvrati poštar koji nije bio raspoložen za uobièajeni razgovor. "Èeka me još jedna tura." I on ode.
     "E ovo je prevršilo svaku meru!" pobuni se Denstor. "Zar æe svi ovako da se ponašaju?"
     "Moraš biti strpljiv", reèe Kristil. "Nemoj zaboraviti da se njihovi obièaji u potpunosti razlikuju od naših; možda æe nam biti potrebno izvesno vreme da steknemo njihovo poverenje. Tu vrstu nevolja veæ sam ranije imao sa primitivnim rasama. Svi antropolozi moraju na to da se naviknu."
     "Hmmm", izusti Denstor. "Predlažem da svrtimo u neku kuæu. Tako neæe moæi da nam umaknu."
     "Pa dobro", složi se sumnjièavo Kristil. "Ali izbegavaj sve što bi moglo lièiti na religiju, jer bismo inaèe mogli upasti u nevolju."
     Kuæu-veænicu, stare udovice Tomkin, teško bi ko, pa makar bio i najneiskusniji istraživaè, mogao zameniti za bilo šta drugo. Starica se vidno uzbudila kada je ugledala na svom pragu dva gospodina, tako da nije primetila ništa neobièno u vezi njihove odeæe. Vizije neoèekivanog nasleða, reportera koji se raspituju o njenom stotom roðendanu (u stvari imala je tek devedeset pet, ali uspevala je to da prikrije) proleteše joj umom. Ona dohvati ploèicu koja je visila pored vrata i veselo krenu da pozdravi svoje posetioce.
     "Moraæete sve da zapišete", cerila se ona, pružajuæi im ploèicu. "Gluva sam poslednjih dvadeset godina."
     Kristil i Danstor se zbunjeno pogledaše. Ovo nisu oèekivali, jer jedino što su videli ispisano bile su najave televizijskog programa, a ni njih nikada nisu do kraja dešifrovali. Ali Denstor, koji je imao gotovo fotografsko pamæenje, nije se dao smesti. Èudno držeæi kredu, on ispisa reèenicu za koju je verovao da se koristi prilikom sliènih prekida u komuniciranju.
     Dok su se njeni tajanstveni posetioci tužno udaljavali, stara gospoða Tomkins ostade smeteno da zuri u znake na ploèici. Prošlo je prilièno vremena pre no što je uspela da odgonetne znake... Denstor je napravio nekoliko grešaka... pa èak ni tada ništa joj nije bilo jasno.
     PRENOS ÆE SE NASTAVITI ÈIM TO BUDE MOGUÆE
     To je bilo sve što je Denstor mogao da uèini; ali starica nikada nije uspela da shvati suštinu.
     Nešto više sreæe imali su u narednom pokušaju. Vrata im je otvorila mlada devojka èiji se reènik uglavnom sastojao od kikotanja i koja je na kraju potpuno pošandrcala tako da im je zalupila vrata pred nosom. Dok su osluškivali prigušeni, histerièni smeh, Kristil i Denstor poèeli su da uviðaju kako njihovo preprušavanje u normalna ljudska biæa nije bilo baš onoliko uspešno koliko su to oni želeli.
     Na broju 3, pak, gospoða Smit, bila je isuviše raspoložena za razgovor... ispaljivala je sto dvadeset reèi u minuti i to istim onim nerazumljivim naglaskom kakav je bio i naglasak Sema Higinsbotama. Denstor je iskoristio prvu priliku da se izvine i krene.
     "Zar niko ne govori onako kako se izražavaju na radiju?" kukao je on. "Kako razumeju vlastite programe kada svi ovako govore?"
     "Mislim da smo se spustili na pogrešno mesto", reèe Kristil, iako je i njegov optimizam veæ poèeo da bledi. Izbledeo je još i više pošto su ga zamenili za Galupovog ispitivaèa, perspektivnog kandidata konzervativne stranke, prodavca usisivaèa i crnoberzijanca.
     Pri šestom ili sedmom pokušaju iscrpli su domaæice. Vrata im je otvorio štrkljasti momak koji je u jednoj vlažnoj šapi stezao predmet koji je istog èasa hipnotisao posetioce. Bio je to èasopis na èijim je koricama bila prikazana ogromna raketa kako se penje u visine sa nekakve planete posute kraterima koja sigurno nije bila Zemlja. Preko pozadine stajalo je ispisano: "Zapanjujuæe prièe pseudonauke. Cena: dvadeset pet centi."
     Kristil uputi Denstoru pogled koji je znaèio: "Misliš li isto što i ja?" koji mu ovaj drugi uzvrati. Konaèno su naišli na nekoga ko ih je mogao razumeti. Istog èasa se oraspoloživši, Denstor se obrati momku.
     "Mislim da bi nam ti mogao pomoæi", reèe on uètivo. "Ovde nas veoma teško razumeju. Vidiš, upravo smo se spustili iz svemira na ovu planetu i želimo da stupimo u vezu sa vašom vladom."
     "Oh", primeti Džimi Vilijams, koji se još nije sasvim vratio na Zemlju iz svojih posrednih pustolovina meðu spoljašnjim Saturnovim mesecima. "Gde vam je svemirski brod?"
     "Gore u brdima; nismo želeli nikoga da uplašimo."
     "Je li to raketa?"
     "Kakva raketa. One su van upotrebe veæ hiljadama godina."
     "Na kom principu onda radi? Koristi li atomsku energiju?"
     "Pretpostavljam", odvarti Denstor koji baš nije bio potkovan u fizici. "Postoji li još kakva vrsta energije?"
     "Ovo nas neæe nikuda odvesti", reèe oðednom nestrpljivo Kristil. "Treba mi njemu da postavljamo pitanja. Pokušaj da saznaš gde možemo naæi kakvo službeno lice."
     Pre no što je Denstor uspeo da mu išta odgovori, iz kuæe se zaèu snažan glas.
     "Džimi! Ko je to?"
     "Dva... èoveka", odvrati Džimi, pomalo nesigurno. "Bar lièe na ljude. Stigli su sa Marsa. Oduvek sam govorio da æe se to jednog dana desiti."
     Zaèuše se neki potmuli zvuci i iz tame se pojavi gospoða slonovskog struka i divljeg izraza lica. Zagleda se u strance, pa u èasopis koji je Džimi držao i sve joj istog èasa postade jasno.
     "Sram vas bilo!" povika ona, okrenuvši se prema Kristilu i Denstoru. "Zar mi nije dosta što u kuæi imam beskorisnog sina koji sve vreme samo èita ovo ðubre, nego mi u kuæu dolaze i odrasli koji mu time pune glavu. S Marsa, ma nemojte! Pretpostavljam da ste stigli u nekom od onih leteæih tanjira!"
     "Ali ja uopšte nisam pomenuo Mars!" neuverljivo se pobuni Denstor.
     Tras! S druge strane vrata zaèu se žuèna prepirka, nedvosmislen zvuk cepanja papira i ljutiti urlik. I to bi bilo sve.
     "Pa", oglasi se konaèno Denstor. "Gde da sada pokušamo? Zašto li je kazao da smo stigli sa Marsa? Ako se dobro seæam to èak nije ni najbliža planeta."
     "Ne znam", odvrati Kristil. "Ali pretpostavljam da je prirodno što pretpostavljaju da smo stigli sa neke bliske planete. Doživeæe pravi šok kada saznaju istinu. Zamisli, Mars! Prema izveštajima koje sam video, tamo je još gore nego ovde." Oèigledno je poèeo da gubi nešto od svoje nauènièke objektivnosti.
     "Manimo se kuæa za izvesno vreme", predloži Denstor. "Mora da i napolju ima ljudi."
     Ova tvrdnja se pokazala sasvim taèna, jer nisu mnogo odmakli, a veæ su se našli u gomili malih deèaka koji su pravili nerazumljive, ali oèigledno nepristojne primedbe.
     "Da pokušamo da ih smirimo poklonima?" upita Denstor nervozno. "To obièno pali kod zaostalijih rasa."
     "Pa, jesi li poneo kakav poklon?"
     "Ne, mislio sam da æeš ti..."
     Pre no što je Denstor završio reèenicu, njihovi muèitelji su podbrusili pete i nestali u sporednoj ulici. Putem im se približavala jedna kraljevska prilika u plavoj uniformi.
     Kristilove oèi zasvetlucaše.
     "Policajac!" reèe on. "Verovatno je krenuo da istraži kakvo ubistvo. Ali možda æe nam pokloniti koji minut", dodade on ne baš preterano uveren u ono što je rekao.
     P. S. Hinks pogleda strance zaprepašæeno, ali ipak uspe da im se obrati normalnim glasom.
     "Zdravo, narode. Tražite nešto?"
     "Da, tražimo", odvrati Denstor svojim najprijateljskijim i najblažim glasom. "Možda biste vi mogli da nam pomognete. Vidite, upravo smo se spustili na ovu planetu i želeli bismo da stupimo u vezu sa vlastima."
     "A?" izusti zabezeknuti P. S. Hinks. Nastupi poduža pauza... mada ne i predugaèka, jer P. S. Hinks je bio bistar mladiæ koji nije imao nameru da celog života ostane seoski policajac. "Znaèi, upravo ste se spustili, je li tako? U svemirskom brodu, pretpostavljam?"
     "Tako je", odvrati Denstor kome je laknulo što im je policajac poverovao i nije se nasilnièki ponašao, što se obièno dešavalo na primitivnim planetama posle ovakve jedne izjave.
     "Vidi, vidi!" prozbori P. S. Hinks glasom za koji se nadao da æe doprineti razvijanju poverenja i prijateljstva. (Uopšte mu nije bilo važno da li æe ta dvojica pobesneti... bili su tako žgoljavi) "Samo vi meni lepo recite šta želite, pa da vidimo šta se može uèiniti."
     "Tako mi je milo", poèe Denstor. "Vidite, spustili smo se na ovo prilièno udaljeno mesto jer nismo želeli da izazovemo paniku. Bilo bi najbolje da za naše prisustvo zna što manje ljudi dok ne stupimo u vezu sa vašom vladom."
     "Razumem", odvrati P. S. Hinks, žurno se osvrnuvši unaokolo, ne bi li primetio nekog po kome bi mogao da obavesti svog narednika. "Šta predlažete da uèinimo?"
     "Bojim se da sada ne mogu da raspravljam o našoj dugoroènoj politici vezanoj za Zemlju", oprezno reèe Denstor. "Mogu vam samo reæi da se ovaj deo Vaseljene nadzire i da je otvoren za razvoj, i to da smo mi ubeðeni da vam možemo u mnogo èemu pomoæi."
     "To je baš lepo od vas", srdaèno odvrati P. S. Hinks. "Mislim da æe biti najbolje da krenete sa mnom do stanice odakle možemo pozvati prvog ministra."
     "Mnogo vam hvala", reèe zahvalno Denstor. Puni poverenja koraèali su pored P. S. Hinksa, iako se on stalno trudio da ide iza njih, sve dok nisu stigli do seoske policijske stanice.
     "Ovuda, gospodo", reèe P. S. Hinks, uètivo ih požurujuæi u prilièno slabo osvetljenu i bedno nameštenu prostoriju, èak i prema primitivnim standardima kakve su oèekivali da æe zateæi. Pre no što su uspeli da se osvrnu, èulo se jedno "klik" i oni se naðoše odvojeni od svog vodièa velikim vratima od gvozdenih šipki.
     "Ništa ne brinite", reèe P. S. Hinks. "Sve æe biti u najboljem redu. Odmah se vraèam."
     Kristil i Denstor se zgledaše u neverici koja se ubrzo pretvori u groznu sigurnost.
     "Zakljuèao nas je!"
     "Ovo je zatvor!"
     "Ne znam da li vi momci razumete engleski", javi se neki klonuo glas iz mraka, "ali mogli biste jednog momka pustiti da na miru spava."
     Dva zatvorenika po prvi put primetiše da nisu sami. U uglu æelije, na krevetu, ležao je neki pomalo rastrojen mladiæ koji je zamagljeno zurio u njih jednim srditim okom.
     "Oh!" izusti nervozno Denstor. "Misliš li da je on neki opasan kriminalac?"
     "Trenutno ne izgleda baš mnogo opasno", odvrati Kristil, s više sigurnosti nego što ju je oseæao.
     "Zašto ste vi dospeli ovamo?" upita stranac, nesigurno se uspravivši na krevetu. "Izgledate kao da ste bili na nekom maskenbalu. Oh, moja jadna glava!" On se ponovo svali na krevet.
     "Svako ko je ovoliko bolestan izgleda fantastièno!" primeti Denstor, koji je bio krajnje srèan. Zatim nastavi na engleskom. "Ne znam zašto smo ovde. Upravo smo saopštili policajcu ko smo i odakle dolazimo, i evo šta je iz toga ispalo."
     "Pa, ko ste?"
     "Upravo smo se spustili..."
     "Oh, nema svrhe proæi ponovo kroz sve to", prekide ga Kristil. "Nikada neæemo uspeti da pronaðemo nekog ko æe nam poverovati."
     "Hej!" povika stranac ponovo se uspravivši. "Kakvim to jezikom govorite? Ja ih znam nekoliko, ali ništa slièno još nikada nisam èuo."
     "Oh, pa dobro", reèe Kristil Denstoru. "Isprièaj mu. Ionako nemamo šta drugo da radimo dok se onaj policajac ne vrati."
     U tom trenutku P. S. Hinks bio je zauzet razgovorom sa nadzornikom lokalne ludnice, koji je uporno tvrdio da su svi njegovi pacijenti na broju. Ipak, obeæao je da æe proveriti i nazvati kasnije.
     Pitajuæi se nije li cela ta stvar neèija neslana šala, P. S. spusti slušalicu i tiho se uputi ka æelijama. Tri zatvorenika su prijateljski razgovarala, pa se on na prstima vrati nazad. Svima æe im dobro èiniti da se malo ohlade. On lagano protrlja oèi kada se seti koliko se namuèio da gospodina Grahama smesti u æeliju u sitne sate.
     Mladiæ je sada bio prilièno trezan posle noæašnje proslave, što ni najmanje nije žalio. (Konaèno, imao je razloga za to, jer oèekivao je da æe se jedva provuæi, a požnjeo je veliki uspeh.) Ali poèeo je da strepi da je još pod uticajem alkohola kada je Denstor stao da iznosi svoju prièu, za koju se više nije nadao da æe i kod koga naiæi na razumevanje.
     Pod takvim okolnostima, mislio je Graham, najbolje bi bilo ponašati se što prirodnije dok halucinacije ne izblede i ne nestanu.
     "Ako odista imate svemirski brod u brdima", primeti on, "sigurno možete da stupite s njim u vezu i pozovete nekoga da vas spase?"
     "Želimo ovo sami da sredimo", reèe Kristil dostojanstveno. "Pored toga, ne znate vi našeg kapetana."
     Zvuèe vrlo ubedljivo, pomisli Graham. Cela prièa se zaèuðujuæe dobro drži. Pa ipak...
     "Pomalo mi je teško da poverujem kako ste u stanju da napravite meðzvezdane brodove, a ovamo ne možete da se izbavite iz jedne bedne seoske policijske stanice."
     Denstor pogleda Kristila koji se nelagodno meškoljio.
     "Lako možemo odavde da iziðemo", odvrati antropolog. "Ali ne želimo da primenjujemo silu, sem kada je to neophodno. Nemate opojma kakve sve to nevolje izaziva i koliko formulara moramo onda da ispunimo. Pored toga, èak i da iziðemo, pretpostavljam da bi nas vaša Leteæa brigada uhvatila pre no što se vratimo do broda."
     "Ne u Malom Miltonu", isceri se Graham. "Samo treba neopaženo da se domognemo druge strane ulice i "Belog jelena." Tamo su mi kola."
     "Oh", izusti Denstor, odjednom živnuvši. Okrete se ka svom drugaru i usledi ubrzani razgovor. Zatim, veoma oprezno, on iz unutrašnjeg džepa izvuèe mali crni cilindar, baratajuæi njime s istim poverenjem kao i nervozna usedelica napunjenim pištoljem koji prvi put drži u ruci. Istovremeno, Kristil se dosta užurbano povukao u udaljeni ugao æelije.
     Upravo u tom trenutku Grahamu je postalo jasno, nepobitno jasno, da je sasvim trezan i da je prièa koju je èuo sasvim istinita.
     Nije se èulo nikakvo zujanje niti išta slièno, nije bilo nikakvog vatrometa elektriènih varnica niti obojenih zraka... deo zida, metar dug, jednostavno se tiho razložio i pretvorio u malu piramidu peska. Sunèeva svetlost obasjala je æeliju, dok je Denstor, odahnuvši s olakšanjem, sklanjao svoje tajanstveno oružje.
     "Hajde, sad", stade on da požuruje Grahama. "Èekamo te."
     Niko nije krenuo za njima jer se P. S. Hinks i dalje raspravljao preko telefona, i proèiæe još nekoliko minuta pre no što se taj bistri mladiæ vrati u æeliju i doživi najveæi šok u svojoj policijskoj karijeri. Kod "Belog jelena" niko se nije naroèito iznenadio što ponovo vidi Grahama; svi su znali gde je i kako proveo noæ i svi su se nadali da æe lokalni sud biti milostiv kada njegov sluèaj doðe na red.
     S crnim slutnjama su Kristil i Denstor ušli u neverovatno rasklimatan Bentli koji je Graham nežno oslovljavao sa "Rouz." Ali motor ispod zarðale haube bio je sasvim ispravan i uskoro su se tutnjeæi udaljavali iz Malog Miltona brzinom od osamdeset kilometara na sat. Bila je to napadna demonstracija relativnosti brzine, jer Kristil i Denstor, koji su poslednjih nekoliko godina mirno putovali svemirom pri brzini od nekoliko miliona kilometara u sekundi, nikada nisu bili ovako uplašeni u celom životu. Kada je Kristil uspeo da povrati dah, izvukao je svoj mali ruèni transmiter i pozvao brod.
     "Vraæamo se", povika on kako bi nadjaèao hujanje vetra. "S nama je jedno prilièno inteligentno ljudsko biæe. Oèekujte nas... uups!... izvinite... upravo prelazimo preko mosta.... za desetak minuta. Molim? Ne, razume se da ne. Nismo imali nikakve nevolje. Do viðenja."
     Graham se samo jednom osvrnuo da vidi kako su njegovi putnici. Ono što je ugledao prilièno ga je uznemirilo, jer su njihove uši i kosa (koji nisu bili èvrsto zalepljeni) odleteli i poèeo je da se pomalja njihov pravi lik. Graham je s izvesnom nelagodnom poèeo da podozreva da njegovim novim poznanicima nedostaju i nosevi. Oh, pa èovek može vremenom na svašta da se navikne. Naredne godine æe mu obilovati sliènim stvarima.

     Sasvim je razumljivo, kada se ima u vidu njihov uspeh na Zemlji, da je trebalo da ih njihovi pretpostavljeni izaberu i za prvi kontakt sa našim tajanstvenim i skrivenim susedima, Marsovcima. Takoðe je razumljivo, u svetlosti gornjih dokaza, što su se Kristil i Denstor toliko protivili da krenu u tu drugu misiju, i uopšte se ne èudimo što se od tada o njima više ništa nije èulo.

http://www.amika.rs/

Коментари

Популарни постови са овог блога

ХУМОР - МОСТ ЗА СВЕ ЖЕЉЕ

КАКО ЈЕ ИНТЕРНЕТ УБИО ЖУРКЕ